Akademik Dušan Teodorović gost je nove epizode podcasta Snaga uma koja je pred vama! U razgovoru sa Miljanom Nešković akademik Teodorović je govorio o "nekim važnim temama o kojima inače nema priliku da govori u javnosti", a koje se pre svega tiču pitanja lične sreće i osećaja ispunjenosti u životu.
„Ne pripada nama ništa u ovom životu. Ljudi često smatraju da im nešto posebno pripada, ja ne mislim tako. Mislim da se svojim životom, radom i odnosom prema ljudima borimo za svoj život, da on bude lepši i bolji. Čak i u najtežim trenucima mislim da čovek može da bude optimista. Pričao sam dosta sa svojim pokojnim ocem i stricem, po kom se zovem. Njih dvojica su proveli obojica više od četiri godine u nemačkim logorima kad su bili mladi ljudi. Trebalo izdržati samice i sve što su iskusili tamo. Ali tata pokojni mi je govorio da je čak i u najgorim trenucima uvek sebi govorio da će biti sve dobro na kraju, da će se izboriti i da će život živeti sa belim oblacima na plavom nebu. I uspeo je. Imao sam i ja izuzetno teških situacija u životu. Svaki čovek pada. Svi mi imamo neki stepen snage i onda pucate. To se i meni dešavalo. Ali čak i tada, uz pomoć drugih ljudi ili svog optimizma treba tragati za srećom“, istakao je prof. dr Dušan Teodorović, u razgovoru sa Miljanom Nešković u kom je izneo dragocene životne mudrosti iz kojih svi možemo mnogo da naučimo.
Akademik Teodorović je početkom oktobra zvanično otišao u penziju, ali se i dalje aktivno bavi naukom, nedavno je izašla njegova knjiga pesama za decu, a ne posustaje ni u političkom delovanju. Teme za razgovor sa ovim čovekom izuzetno bogatog životnog iskustva i akademskog znanja nametnule su se same. Kako biti srećan i produktivan celog života? Zašto su radosni i ispunjeni penzioneri u Srbiji više izuzetak, nego pravilo? Kako to da promenimo počevši od sebe?
„Danas je postala apsolutna vrednost ne raditi ništa. Zbog toga ljudi od 30 godina jedva čekaju penziju kako ne bi radili ništa. Ta vrednost ne postoji u srećnim društvima. U Evropi ili u SAD, deca od 12 ili 13 godina kada dođe vreme raspusta ne čekaju samo da odu na more. Oni posle dva dana rade u samoposluzi, pomažu starijima oko pakovanja u kese ili rade neke druge poslove za simbolične honorare kako bi bili korisni. Mi smo kolektivno krenuli nizbrdicom i u sveukupnom propadanju nastala je ta ideja da je dobro ne raditi ništa, ne čitati, nemati interesovanja, ne boriti se za ideje, ne pomagati drugima, ne brinuti o napuštenim životinjama… Ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se okupira i ispune radošću“, primetio je akademik Teodorović i istakao da pored navedenih aktivnosti uživa i u kuvanju, da brine o udomljenoj maci i stalno pronalazi nova polja delanja na kojima može da bude koristan, na napreduje, izaziva svoju kreativnost i oseća se dobro.
Naše podcaste možete slušati i na platformama Google podcast, apple podcast, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare