Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorom Ratkom Božovićem, sociologom kulture koji je zasigurno jedan od svetionika bistrog promišljanja društvenih fenomena pre svega u krugovima ljudi koji se bave humanističkim naukama, ali i u široj javnosti.
Tema današnje epizode podkasta je pitanje svih pitanja ovog istorijskog trenutka koji se planeti dešava: Da li smo na pragu „krajnjeg vremena“? Da li kao čovečanstvo možemo da se iskobeljamo iz galopirajućih podela, kolektivnog besa i da se odupremo nasilničkim porivima? Kada i kako da se nadamo „novoj renesansi“? Koji sve okidači čine ovu savršenu oluju besa u ljudima koji se vidi u porodičnom nasilju, podelama u društvu, ali i sve narušenijoj globalnoj bezbednosti? Kako se taj bes umiruje i koji je protivotrov tome?
POGLEDAJTE JOŠ
Uprkos sumornoj temi, koja bi mogla da se doživi i kao uznemiravajuća, profesor Božović svojom britkom analitikom, saosećanjem i tolerancijom u ovoj epizodi dolazi kao melem na ranu, tako da preporučujemo svima da odvoje vreme i poslušaju mudre reči čoveka koji je s razlogom uzor tolikom broju učenih ljudi.
Govoreći o propagandi kao glavnom faktoru veštački izazvanih, ali opet vrlo opasnih podela, profesor Božović je izneo prototip čoveka za kog ne bi voleo da vlada ne državom, nego bilo kakvom grupom ljudi, jer oni koji ljude dele umesto da ih ujedinjuju nikad ništa dobro u istoriji doneli nisu:
„Prvo ne bih voleo da vlada bilo kojom zajednicom, prosvećenom, civilizacijski usmerenom ili vrednom, čovek koji ne može da vlada sobom, a hoće da vlada drugima. U korpusu tih rđavih osobina, onog ko hoće da vlada i vladar je problematičan, zato što hoće da vodi, a ne može samog sebe da vodi na adekvatan način. Mislim da je to biće koje je problematično kao narcis. Narcis ima osobinu koja je opisana i dokazana, on ima samozaljubljenost i samodovoljnost. Onda još ima zaluđenost sobom i svojim potencijalima, svojom ličnošću. Ozbiljno govoreći ostaje pitanje da li je to ličnosti ili, kad je izašao iz svoje ličnosti u funkciju, u vođu, jer je izašao iz svoje ličnosti i više je u znaku predstavljanja onoga što ta funkcija znači. U toj narcisoidnosti je problem kad se vidi malignost, kad je to maligna narcisoidnost. To je kad ja hoću da budete svi vi, koje ja vodim, kao ja. Onda imate situaciju da imate velikog narcisa i male narcise! To bismo mogli da pokažemo i na našem primeru. Sledimo vođu, hoćemo da budemo kao vođa, ličimo na vođu, jer je to najbolja varijanta našeg života. I tako dobijamo male narcise. To imamo i u našoj sredini“, objasnio je slikovito Ratko Božović situaciju koja nam je svima poznata.
„Čini mi se da takav vođa nije dobar, on je omnipotentan, misli da može sve i da zna najbolje, da je on u svemu apsolutno onaj dominira u znanju, ali u posledicama koje proizvodi svojom politikom nije dobar. Nije dobar političar koji proizvodi paranoju. Paranoja, je element straha i ozbiljan problem. Onda jedan odozgo, ono malo paranoje što svi imamo može isprovocirati, i napraviti paranoju kolektiviteta i zajednice, kao što može napraviti narcisoidnost nacije ili narcisoidnost države. Opisano je kako jedan čovek može da proizvede kolektivnu paranoju, kolektivni strah i kolektivnu teskobu, tu beznadežnu potrebu da budemo vezani za nekog iznad nas samih. To je kao potreba za imanjem bogotvorca u političkoj zajednici, u bismo morali biti slobodni ljudi“, objasnio je profesor Božović fenomen tipa ličnosti koji je odavno opisan u Makijavelijevom delu „Vladalac“, što ne znači da smo naučili lekciju.
Profesor je sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma govorio i o političkim pojavama koje je „mržnja omogućila“, krizi porodice, posledicama napretka s kojim ne možemo da držimo korak, ali i kolektivnom strahu kao jednoj od najvećih opasnosti u aktuelnom trenutku.
BONUS VIDEO: Jelena Stupljanin: Srbija je u večnom pubertetu, sa stalnim ispadima besa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar