Najlepše "Bože pravde" ikada: Pet sati i 100 sekundi sa Novakom za ceo život

Novak Đoković je doneo Srbiji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2024. Bravoooo, bravo, majstore.

Legenda, šampion svega, GOAT. Olimpijski šampion, dame i gospodo. Stavio je oko vrata i ono što mu je jedino nedostajalo. To je to, nema dalje, sviraj kraj.

"Tata je najbolji", što bi poručila njegova ćerkica Tara, na papiru koji je visoko držala da vidi ceo svet, sa nekoliko manjih i jednim velikim srcem uz dve nacrtane srpske trobojke.

I stvarno jeste. I tata tenisa, i najbolji.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Emocije su izbijale, od Pariza do Srbije. Pao je na šljaku, tresao se, suze su same išle, nije mogao da prestane da plače čim je trijumfalno završio finale sa Karlosom Alkarazom - 7:6(3), 7:6(2).

"Išao sam na sve ili ništa i raspaljivao forhende u odlučujućim momentima. Imam milijardu emocija koje mi se komešaju. Ponosan sam, srećan, zlato sam doneo Srbiji, možda i najveći sportski uspeh u životu“, poručio je Đoković za RTS odmah posle finala.

Uf, kakav je to dan bio, dan finala na Olimpijskim igrama, za zlatnu medalju koja mu jedino nedostajala. Više ne. Dan kada je opet pisana istorija sporta, dan koji se pamti ceo život.

Gledao sam kako Novak Đoković igra finale na Olimpijskim igrama, kako Zorana i Damir osvajaju najsjajnije odličje, kako košarkaši Srbije igraju sa Drim timom, osetio sve čari OI u punom sjaju. I jako, jako teško je opisati sve emocije, ima ih milijardu kao što Nole kaže.

"Ma, mi nismo ničega svesni", komentarišemo međusobno, i zaista je tako. Ne može sve ovo glava da "svari" u trenutku, ovo su momenti za ceo život koji će se prepričavati i proživljavati iznova i iznova.

I zato je dan počeo onim osećajem u stomaku... Imao sam tremu, osećao sam se kao da ja treba da istrčim na šljaku "Filipa Šatrijea" i igram finale. Inače nisam tremaroš, daleko od toga, nemam tu vrstu frke generalno nikad, imao sam da se sećam samo kad sam verio moju Marinu, da bi sve ispalo kako treba (hvala celoj našoj najboljoj ekipi i bratu Dimetu na pomoći).

Neka životna dešavanja nama su kao finala velikim šampionima, a upravo jedan takav je imao svoj pohod na sveti gral. Zato sam na kompleks Rolan Garosa došao oko 11 časova, računao sam da je to oko tri sata pre početka spektakla Đokovića i Alkaraza. I fešta je već bila u toku, a nikad više srpskih navijača okupiralo je Bulonjsku šumu.

Srpske trobojke bile su svuda, orilo se "Oleoleole Nole, Nole", došli su ljudi iz svih delova sveta, ali bukvalno. Navijači iz Brazila, srpska porodica iz Izraela, Marina i Bogdan iz Vranja i Kragujevca ogrnuti u zastavu, svi su želeli da prisustvuju istoriji i raduju se zajedno sa Novakom.

Sve smo mogli da očekujemo, ali četvoročlanu srpsku porodicu koja je iz Izraela došla na "Šatrije" baš i nismo. Ali, i to govori kakav je ovo događaj bio, i šta Novak znači ljudima.

Zato je Vuk Stefan došao ujutru u Pariz, čim je video da su izašle ulaznice za finale nije se dvoumio, izdvojio je 500 evra za vredno parče papira i pravac - Grad svetlosti.

S druge strane, Marina i Bogdan su tu već nekoliko dana, već su gledali Đokovića, kao i vaterpoliste, išli su i na atletiku... Njihova taktika bila je dugoročnija, još prošle godine su uzimali ulaznice i za tenisko finale je platili 400 evra. Verovali su da će baš u meču za zlato gledati Noleta i želja im se ostvarila.

Svu petoricu rivala je pobeđivao u dva seta, baš kao i španski teniser, pa su za zvanje olimpijskog šampiona igrali najstariji (37 godina) i najmlađi (21) koji su došli u tu situaciju.

I nisam verovatno bio na dovoljno teniskih mečeva, ali ono što sam gledao je siguran sam najbolje što tenis može da bude. Bio je Đoković na izuzetnom nivou, najvišem ove godine, zato je i aktuelnog osvajača Vimbldona i Rolan Garosa slomio u dva taj-brejka.

"Ljudi, meni nije dobro, ne znam", govori kolega. Zaista neki čudan osećaj, miks nepoznatih emocija, adrenalina, svega što može da bude kada igra Srbija, ili Novak za Srbiju u ovom slučaju.

I sve to još uživo, iz neposredne blizine.

Najlepše "Bože pravde", zlato oko vrata i srpska trobojka iznad svih za neverovatnih 120 sekundi sa Novakom za ceo život i barem još pet sati, pošto je finale počelo u 14.11 a njegova emotivna konferencija oko 19.00.

BONUS VIDEO