Ko su Novakova hrvatska braća o kojima je pričao posebnim rečima za HRT?

Novak Đoković je tokom šampionskog defilea je dao izjavu i za HRT gde je pričao i o uspesima hrvatskih sportista na Olimpijskim igrama poput teniserke Done Vekić.

Ipak, posebnu pažnju porivukla je izjava o legendarnim veslačima, braći Sinković, Valentinu i Martinu.

"Ovo su moje pete Olimpijske igre, većinu sam ulazio kao glavni favorit. Ovog sam puta uspeo i emocije su nezamenjive, neopisive. To je nešto što su legendarna braća Sinković doživela više puta. Oni su tu došli „kao u šetnju u parku“ i osvojili još jedno zlato. Njima je isto drago, a meni je drago baš zbog njih. Fantastično je kada se na najvećoj sportskoj smotri dokažu male nacije kao što su Srbija, Hrvatska i druge zemlje iz regiona. Mislim da živimo san“, rekao je Nole za nacionalni servis Hrvatske.

A braća Sinković su istinske sportske legende, ne samo na ovim prostorima, već i globalno.

Oni su u Parizu osvojili treće zlato u nizu kao dvojac bez kormilara, a u Londonu su osvojili srebro kao deo četverca. Tako su postali najuspešniji hrvatski olimpijci u istoriji.

A uspeh u Parizu došao je nakon što su doneli odluku da promene disciplinu pred Igre.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Odlučili su da naprave veliku promenu u karijeri „pod stare dane”. A odlučnost sa kojom su doneli odluku da se vrate tehnički zahtevnijoj disciplini od one u koju su se vratili posle Igara u Tokiju bila je fascinantna. A onda su rekli da žele da veslaju sa po dva vesla jer je to stabilniji čamac od onog u kome svaki veslač drži samo jedno.

I to je trajalo neko vreme, ali kada su momci videli da je holandski dvojac dominantan, odlučili su da naprave novu promenu. Umesto da ostanu u čamcu koji im je u tom trenutku, činilo se, „garantovao” olimpijsko srebro, vratili su se disciplini (duo bez kormilara) u kojoj ništa nije bilo zagarantovano.

Videli su malo širi prolaz za osvajanje zlata, ali su bili svesni da u tom čamcu mogu ostati bez ičega jer je bilo upitno da li će uspeti da dođu do šampionske forme. Martin je ipak u izjavi za hrvatske medije rekao da uvek žele da se bore za zlato i da rizikuju. U njima se angažovao njihov neumorni šampionski duh i doneli su odluku u koju su mnogi bili skeptični, posebno kada su se takmičenja nizala bez njih na postolju. Međutim, nisu se plašili neuspeha jer strah od neuspeha čini neuspeh verovatnim. I nisu imali taj strah.

Ono što su uradili Valent i Martin najbolja je potvrda onoga što je svojevremeno rekao velikan golfa Bobi Džons, „takmičarski sportovi se odvijaju uglavnom na prostoru od oko 20 centimetara, onom između dva uha“. A kod Sinkovića je jasno da misli postaju reči, da reči postaju radnje, da postupci postaju navike, da navike postaju karakter, a upravo je veoma jak karakter odredio njihovu šampionsku sudbinu.

Želja za pobedom je važna, ali želja da se rudarskim radom pripremi za pobedu. A upravo je to Sinković uradio sa njihovim trenerom Nikolom Bralićem, koji je kroz turbulentnu sezonu pronašao način da se dovede u formu za najvažniji dan u godini.

Najveća pobeda sportiste je uvek ona nad samim sobom i onim negativnim glasom koji se pojavljuje u njegovim mislima u teškim trenucima. I bilo ih je u Valenti i Martinu, tamo na pola puta, ali su baš tada pokazali da odustajanje nije opcija. Čak i kada, u ovoj vrsti anaerobnog sporta izdržljivosti, vaša duša izlazi iz vaših usta. Jer za zlatnu braću nema predaje.

BONUS VIDEO