Predhodna dva duela ove dve ekipe dobili su Amerikanci. Prvos su pobedili u pripremnoj utakmicu u Dubaiju rezultatom 105:79, a potom i meč grupne faze u Parizu skorom 110:84. Večerašnja utakmica će ipak biti drugačija – najpre zbog toga što je ulog finale.

Analizirati ovaj Drim Tim i tražiti mu mane je ravno traženju igle u plastu sena, međutim, iskustvo iz naša prethodna dva duela, ali i dosadašnje utakmice ekipe Stiv Kera sugerišu da su četiri stvari ključne kako bi se uopšte ugrozila reprezentacija SAD.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Minuti Nikole Jokića

Ako pogledamo napredne statističke parametre predhodne dve utakmice koje je naša selekcija odigrala protiv ekipe SAD, zaključujemo da je naša selekcija u minutima u kojima je Nikola Jokić bio na parketu bila izuzetno konkurentna. Njegovo duže prisustvo na parketu bi mogao biti prvi uslov, naravno ne i jedini, da bi se uopšte pomišljalo na pozitivan ishod utakmice. Dakle, Jokić bi trebao da provede gotovo svaki od 40 minuta polufinalne utakmice. Tu dolazimo do pitanje da li je moguće da naš centar provede toliko vremena na parketu i da bude produktivan? Odgovor na ovo pitanje leži u činjenici da je on provodio 40,2 minuta po utakmici u ovogodišnjem plej-ofu NBA lige, odnosno 39,5 minuta prošle godine kada je sa Denverom osvojio prsten. Dakle, Nikola to može.

Spejsing

Geometrija našeg napada u ovoj utakmici će biti ključ građenja dobrih pozicija iz kojih će naši igrači pokušati da ugroze protivnički koš. Svi znamo koliko je Jokić dominantan u igri 1 na 1, pa je izvesno očekivati neke defanzivne šeme koje će Ker postaviti kao odgovor. Kako znamo da američki igrači nisu navikli na udvajanja, odnosno na pomoć u odbrani u meri u kojoj je to uobičajno u evropskoj košarci, korišćenje brzih izlaznih i ekstra pasova će biti od presudnog značaja za stavljanje naših igrača u situaciju da budu opasni za protivnički koš.

Šut sa distance

Naša reprezentacija muku muči u šutu spolja, kako tokom pripremnih mečeva za Olimpijske igre, tako i na samom turniru. Izuzetak je bila utakmica sa reprezentacijom Južnog Sudana (58 odsto za 3 poena), dok smo na ostalim utakmicama bili ispod proseka i trenutno smo treća najnepreciznija ekipa u ovom segmentu (32.4 odsto šut za tri poena). Naime, posle odigrana prva dva kola grupne faze takmičenja, Srbija je bila ubedljivo poslednja trojkaška ekipa turnira sa ubačenih 15 trojki uz uspešnost od samo 25 posto, dok smo u onoj četvrtfinalnoj „Golgoti“ protiv Australije ubacili 30 procenata pokušaja van linije 6.75. Ako želimo da pobedimo Amerikance, šut mora da proradi.

Čvrstina u defanzivi

Selekcija Srbije igra najčistiju odbranu na turniru i pravi samo 52 napravljena faula u četiri utakmice i ova statistika nam se u utakmici četvrtfinala protiv selekcije Australije za malo nije obila o glavu. Kako smo već pisali, Peti Mils je našoj selekciji u prvih 10 minuta igre ubacio 15 poena, a da na njemu nije napravljen nijedan faul. Ovo se protiv selekcije SAD ne sme dopustiti, a naročito zbog činjenice da postoji par članova njihovog tima koji ne šutiraju naročito dobro slobodna bacanja. Takođe bi se trebalo setiti serije Kevina Durenta iz prvog međusobnog susreta ove dve selekcije, pa bi bilo poželjno da nam se ovakve sekvence protivničkih igrača ne ponavljaju.

Da bi se pobedio Drim Tim potrebni su hrabrost, znanje i određena doza sreće. Naša selekcija bi trebala da uđe u ovaj meč maksimalno koncentrisano i posvećeno, ali i sa velikim rasterećenjem jer je ovo jedina utakmica u kojoj možemo da kažemo da nemaju ulogu favorita i da im i u slučaju poraza niko ništa neće zameriti.

Ne bi trebalo gledati prošle rezultate, već iz njih bi trebalo učiti. Ne bi trebalo gledati u budućnost, ona je svakako neizvesna. Trebalo bi uživati u sadašnjem momentu, jer se ekipa za koju svi navijamo nema baš svaki dan priliku da igra sa možda i najboljom košarkaškom ekipom koja je se ikada okupila.

Autor teksta: Viktor Sadiković.

BONUS VIDEO