Pre nego što je objavio tekst i audio zapis očigledno organizovanog glasanja - ma, krađe, da budemo jasni - glasača iz Sarajeva u Beogradu, moj kolega Danilo Savić imao je izvesne etičke nedoumice sa kojima me je u nedelju popodne direktno suočio...
Naime, premda je snimio razgovor sa orkestriranim biračima koji nisu znali ni gde su stigli ni gde treba da idu da glasaju, nije bio siguran da li bi objavljivanje tog razgovora bilo opravdano, jer im se nije predstavio niti im je zatražio dozvolu da ih snima. Rekao sam mu ono što mislim i sad: da jedini razlog za skrivanje njihovih identiteta može biti zaštita ovih ljudi od eventualnih reperkusija, ali da ova krađa mora biti dokumentovana. Zato smo snimak i objavili.
Naše kolege iz režimskih medija i standardni glasnogovornici iz vlasti, požurili su, međutim, da ospore ne njegovu autentičnost, nego naš patriotski sentiment. Njihova teza je, naime, da mi preziremo Srbe iz Republike Srpske, da želimo da im onemogućimo da glasaju na izborima – ma da mrzimo Srbe uvek i svuda, ukratko.
Dobro, to je njihovo pravo. Smrdi, ali je legalno.
Ja hoću nešto drugo da kažem, kao glavni urednik redakcije čiji novinari i urednici dolaze iz svakog od delova „srpskog sveta“, štagod značila ta vulinovska sintagma iza koje SNS i njima pripadajući desni otpaci kriju svoje milionske bankovne račune. Rođen sam u Kotoru, Crna Gora, moj kolega Ratko je iz Berana, Ranko Pljevalja, Jelena Herceg Novog, Andrija Zubinog Potoka, Milan iz Like, Nataša iz Zadra, Saša iz Vranja, Ana iz Novog Sada, Tanja iz Vršca, Vladislav iz Sremske Mitrovice (pardon, iz Rume, načinio sam neoprostivu grešku na koju mi je promptno skrenuta pažnja), a Nebojša, Ivan, Bojana i još poneki – čak i iz Beograda (Žikica je iz Zemuna, to nije isto).
Među njima je i Dunja. Dunja je na izborni dan otišla u Valjevo da glasa, pa se vratila u Beograd da dokumentuje izborne krađe ispred beogradske „Arene“ na Nova.rs. A pitam se što? Što Dunja nije preko lokalnih SNS dilera obezbedila sebi da glasa u Beogradu na lokalnim izborima, da se ne cima, i još dobije prevoz i neki dinar pride? Šta će joj u životu da trpi pretnje i psovke, umesto da lepo sarađuje (i pusti institucije da rade svoj posao, jel da).
To da shvati um kojem je Aleksandar Vučić gazda ne može. Tako da ko je u tom majndsetu nek se isključi odmah. Za sve ostale, objašnjenje: glasači sa svih meridijana, koji imaju državljanstvo Srbije, mogu i treba da glasaju na parlamentarnim izborima. I glasali su, dakako, pa pogledajte rezultate u Londonu, Njujorku, Lisabonu. Ne mogu, ipak, da glasaju na lokalnim izborima. Zato što se na lokalnim izborima odlučuje o sudbini tvoje ulice, tvog kraja, tvoje opštine, tvog grada. Zato što njihovo prebivalište, mesto gde žive, nije Beograd. Da jeste znali bi razliku između Novog Beograda i Voždovca, znali bi gde im je biračko mesto, i kad bi ih danilo pitao „Odakle ste?“, rekli bi mu „Sa Zvezdare“, ili „Sa Dorćola“ ili „Sa Banjice tebra, što pitaš“, a ne – „Iz Sarajeva“. Zato što ni ja ne glasam u Kotoru, gde mi žive i majka i otac i sestra, i gde znam (skoro) sve toponime – od Škaljara do Oravca.
I to vam je i kraj i početak i identitetskih i pravnih i etičkih pitanja o minulim izborima. I da zna i gospodin Vladimir Bilčik – ovi izbori su pokradeni. I to ne samo ono standardno – pre nego što su počeli – kroz medijske i pravne zloupotrebe, nego na dan izbora, kupovinom glasova i dovoženjem ljudi ne samo iz regiona nego i iz drugih opština u kojima nije bilo lokalnih izbora. Tako je to vaš gazda dizajnirao uostalom, da nije pao bi mu pre Beograda Novi Sad. Zato sada opozicija treba da da odgovor ne na pitanje „Koji je vaš izborni program“, nego „Koji je vaš plan da sačuvate glasove koje ste na izborima dobili“. Ne bio im ja u koži kad budu davali odgovor na njega – nikome se neće svideti. Ali, to je posao koji su izabrali. Ako im je lakše, bar se nisu cimali kao Dunja i Danilo.
