1
Kakva travestija od srpske politike. Zamislite da u nekoj normalnoj, uređenoj zemlji, ozbiljni ljudi, ministri, poslanici, državnici izaberu totem životinju i počnu da se poistovećuju s njom.
Ne govorim o rukovodstvu nekog domorodačkog rezervata već o ljudima koji bi mogli da se smeste u sintagmu državni vrh. Tako su naprednjaci u Srbiji počeli da se nazivaju vukovima i dele fotografije ovih životinja. Eto, kažu, predsedniče ne daju te tvoji vukovi, ili već nešto slično i jednako glupavo.
Tako je predsednik Skupštine dr Vladimir Orlić podelio sliku vuka (nije onaj dojučerašnji naprednjački totem, beli vuk koga su morali da spakuju u kavez) što je videlo nekoliko desetina hiljada tviteraša, dobio masu lajkova i retvitova i dokazao da je predsednik Aleksandar Vučić u pravu kada je rekao da najveći broj pregleda i lajkova na društvenim mrežama imaju kreteni, te da što je veća glupost to ima više pregleda.
Sve to u cilju podrške Vučićevom zaokretu – prihvatanju nemačko francuskog plana za Kosovo kome se pre samo neku nedelju žestoko protivio. Da je na mestu Vučića bilo ko iz aktuelne opozicije prihvatio ovakav sporazum danas bismo imali 100.000 ljudi na ulici. Sporazum između Beograda i Prištine može da progura samo neko koga propagandna mašinerija neprestano boji patriotskom farbom. Evo i sada kada je zbog prihvatanja sporazuma rejting krenuo na dole odmah je počelo režiranje drame – te povući će se, daće ostavku, ma čovek suzu da pusti.
A on, on se samo uzda u otpor koji Aljbin Kurti pruža prema Zajednici srpskih opština i u spinove kako nije priznao Kosovo (to niko nije ni tražio), da je uspeo da spreči ulazak u UN (to može da se spreči vetom u SB UN, ne zavisi od nas) i da smo dobili ZSO.
Činjenica je da Vučić nema mnogo izbora, a i teško može da se računa da će u budućnosti neko da predloži sporazum koji bi faktički povratio suverenitet Srbije nad Kosovom. Ako posmatramo od Ahtisarijevog plana do danas prisustvo i uloga Srbije na Kosovu samo su se smanjivali.
Da li je to dovoljan razlog i za deo opozicije da se priključi horu koji poziva na nacionalnu slogu i jedinstvo i stanu iza svog predsednika? On će da im oprosti što ih je „tukao“, što je polarizovao Srbiju, medije stavio pod apsolutnu kontrolu, a ove koji se usude da kritički izveštavaju naziva izdajnicima, što je resurse ove zemlje ustupio raznim radojičićima, veselinovićima, petrovićima… Konstruktivna opozicija će izaći iz ove priče namagarčena.
Ponuđeni sporazum može da privremeno spusti tenzije i odloži finalno rešenje, a Vučiću može da osigura dobre pozicije kod zapadnih partnera, produži mu rok trajanja i omogući da i dalje ovde radi šta hoće. To je ono što treba da nas brine.
BONUS VIDEO: O kosovskom sporazumu sa različitih pozicija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
