15 života i 1 režim: Zašto Vlada Srbije mora da padne

Ovo nije bila puka akcija, već trenutak u kojem je javnost, zajedno sa opozicijom, razbila zid tišine koji se predugo činio neprobojnim. I da budemo jasni – niko nije „opstruisao“ rad institucija, jer kako možeš ometati ono što već decenijama sabotira samo sebe? Opozicija je samo podsetila one koji se zovu državom da njihova ćutnja pred ovakvom tragedijom nije odgovor, već saučesništvo. Da je korupcija glavni uzrok urušavanja - ne samo nadstrešnica, već i svih stubova jednog društva.

Ali ova pobeda, koliko god bila značajna, ne sme ostati usamljena. Jer pitanje svih pitanja je: Kako smo došli do toga da sistem dopušta tragedije ove magnitude?

U zemlji u kojoj vlast počiva na korupciji i strahu, jasno je da svaki sledeći korak mora biti usmeren na rušenje temelja te moći. Ova vlada, koja je do temelja razorila poverenje građana, mora pasti. Ne zbog revanšizma, već zbog opstanka.

I dok su hapšenja nekolicine funkcionera važan korak, istina je da odgovornost mora doseći mnogo dalje. Goran Vesić nije jedini krivac – sistem koji je stvorio i održavao atmosferu nesankcionisanog javašluka mora se ispitati od temelja. Miloš Vučević, dugogodišnji gradonačelnik Novog Sada i premijer koji je iz te pozicije izrastao u važnu figuru režima, ne može ostati po strani. Njegova odgovornost u oblikovanju i održavanju ovog sistema mora biti predmet ozbiljne istrage.

Kao i odgovornost Aleksandra Vučića, jer ovo pitanje iznad Vučevića - do onih koji su ga doveli, koji su gradili i podržavali hijerarhiju moći u kojoj su tragedije ovakvih razmera postale "poslovni rizik". Kad sistem ne uspe da zaštiti građane, najmanje što se može očekivati je pad Vlade. Jer korupcija i neodgovornost nisu problemi pojedinaca; oni su duboko usađeni u temelje aktuelne vlasti.

Jer ljude u Novom Sadu nije ubila betonska nadstrešnica - ubila ih je korupcija.

Ta betonska konstrukcija nije pala zbog prirodnih nepogoda, već pod teretom mita, javašluka i pohlepe koji su ugrađeni u temelje ovog sistema. Svaki propust, od projektovanja do izvođenja radova, ima svoje ime i prezime, a svaki nemar koji je prošao nekažnjeno postao je smrtna presuda za građane. U ovoj tragediji nema anonimnih krivaca,  svi su deo sistema koji funkcioniše samo dok ljudski životi nisu u jednačini.

I zato ova priča o 15 tragično izgubljenih života je i priča o svakom građaninu Srbije koji svakodnevno hoda pod nekom "nadstrešnicom“ - bilo da je to urušeni zdravstveni sistem, nepostojeće institucije pravde ili obrazovanje svedeno na puk otpor prema siromaštvu. Sistem koji počiva na laži ne može opstati, a laži, kao i svaka loše postavljena konstrukcija prve padaju kad se istina probije.

Opozicija je juče pokazala šta znači biti jedinstven. I zato sada ima odgovornost da nastavi dalje. Ne samo da probudi javnost, već da ostane dosledna i hrabra pred sledećim izazovima. Ovo je tek jedna pukotina u fasadi režima, a svaki sledeći potez mora voditi ka promeni sistema iz korena. Jer bitka za pravu u Novom Sadu nije završena. Bitka za pravdu u Srbiji tek počinje.

BONUS VIDEO: