Piše Nikola M. Jovanović: Pukao balon, predsedniče

Konferencija je protekla u mučnom pokušaju da predsednik pokaže kako ga skandiranje u toku obraćanja ne dotiče, a videlo se koliko mu smeta. Zapravo, bio je to pokušaj da se dopre do čoveka koji živi u svom zlatnom kavezu i ideja da bi sa nekim morao da razgovara na ravnopravnim pozicijama, potresla ga je do te mere da je pokušavao da nekakvim usiljenim šalama odagna strah koji se čuo u njegovom glasu.

Studenti su te večeri ušli u domove onih koji veruju RTS i Pinku i čuli su da je u Beogradu mnogo ljudi protiv njega iako je On, u svom maniru, tvrdio da ih je bilo 600. Tu se rodila sumnja kod svakog vernog gledaoca režimskih televizija da stvari nisu onakve kakvim ih On predstavlja. Stvari po taj balon su gore tim pre što ti studenti idu u sredine iz kojih su došli i brzo prenose informacije roditeljima i prijateljima. Roditelji će biti na strani svoje dece i ne mogu ih odvratiti od svojih bližnjih ni RTS, ni obraćanja sa režimskih medija.

Koliko je izgubio kompas, pokazuje reakcija na izjavu pevačice Ane Štajdohar po istom onom principu kojim se vodio tip sa kapuljačom na blokadi Savskog mosta, koji je vikao starijoj gospođi: „Ko ti daje penziju?“

„Što se tiče gospođe Štajdohar, ja sam srećan, video sam u tom delu da se pričalo o simulaciji realnosti, je l’ to mislila na Zimsku bajku u kojoj je pevala? Pošto je prvo protestovala protiv mene, a onda sva srećna uzela pare i pevala u Zimskoj bajci, u tom najlepšem delu Beograda koji sam sam napravio.“

Jadno, predsedniče. Jadno. Nemojte plakati zbog toga što je balon vaših ucena i laži pukao. „Provalili“ su to i studenti pa su vam skandirali „što si se naljutio“.

Spremni ste, predsedniče, očigledno da žrtvujete sve i svakog zarad opstanka na vlasti. Problem sa tom vrstom računice je to što se oni oko vas osećaju sve nesigurnije pa će gledati da vas što pre napuste dok se ne „setite“ njih.

Taj balon održavala je jedino prorežimska medijska mašinerija i onda naišla sa mnogo moćniju silu – mlade koji žele da u ovoj zemlji imaju budućnost. Oni traže odgovornost, predsedniče, jedinu stvar koja vas užasava, jer je vaš sistem sazdan na korupciji i neodgovornosti.

Ne pomaže ni puštanje niz vodu nižih naprednjaka u lancu. Još gore je što kao krunski argument koristite podršku stranaca. Većina vaših glasača ne voli „zapadnjake“, te vam ni taj argument neće proći u raspravama po varošicama i gradovima u Srbiji. Izgubili ste ulicu, ne pomažu nepismeni nabildovani maskirani huligani.

Dižu se i srednjoškolci, među kojima su, kao i među studentima, roditelji koji su ustali protiv režima i 1996 i 1997. godine. Na licima ljudi širom Srbije odavno nema straha, samo besa što države nema, što reda nema. Batinaši i funkcioneri koji na blokadama ispunjavaju naprednjačku kvotu sa spiska sigurnih nasilnika deluju smešni i sve manje važni. Što je najvažnije - deluju usamljeno.

Umesto nekakvih registratora kojima mlatarate, pustite, predsedniče, institucije da rade. Pustite i tužioce da vas ispitaju zbog navoda o milionima koji se iz inostranstva koriste za rušenje vaše vlasti. Dajte im dokaze, neka rade svoj posao, čudno je da im, u ovako uređenoj zemlji, nije palo na pamet da vam ih traže, jer ste uzbunili javnost.

Dajte sve dokaze, uključite nezavisne veštake, a ne one koji su potpisivali, ako su uopšte to i činili, dokumentaciju o rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu.

Pukao je balon, predsedniče, budite odgovorni, prošlo je vreme busanja u grudi na mestima gde niko ne može da vam odgovori.