Koja je razlika između Iranki koje su jurišale u smrt, u ime neophodnih promena, i protesta za čist vazduh u Beogradu, na koji nije došlo ni pet odsto zaista nezadovoljnih Beograđana? Koja je razlika između nezadovoljnih građana koji uz kafu gunđaju o problemima u državi, onih koji izlaze na ulicu i protestuju kako bi nešto promenili i, najzad, onih koji ginu za slobodu? Samo u okolnostima i opcijama.
Ljudi gunđaju kad su nezadovoljni, ali i uljuljkani. Lenji za promene, možda ne veruju da su opcije dovoljno vredne rizika i nadanja.
Ljudi protestuju ako su nezadovoljni i zabrinuti. Oni koji protestuju imaju jasnu svrhu, veruju u svoj život i svoju zemlju. Protest dolazi iz proaktivnosti, kao čišćenje kuće ili odlazak na trening.
Ljudi ginu kad ostanu bez izbora. U represiji životi postaju obesmišljeni do te mere da se ljudi vraćaju animalnom. Od pamtiveka ljudi su usled života nad kojim nemaju nikakvu kontrolu, bez dvoumljenja odlazili u borbu do smrti. Kada je život pretežak, njegova vrednost pada, pa ljudi lako ubijaju i lako ginu.
Mi u našoj novijoj istoriji nismo imali razloga da po Beogradu ginemo, bogu hvala. Peti oktobar je s razlogom imao ime „Plišana revolucija“. Građani su bili nezadovoljni, rešeni da sruše Miloševićev režim, ali su vrednovali život, kako svoj tako i tuđi. Nisu lako ginuli, nisu ubijali sve koji im se nađu na putu, a nisu ni lovili političare kao zveri po gradu.
I šta danas radi vlast koja je poslednjih deset godina posvetila maničnom sprečavanju nekog novog Petog oktobra? U medijima i na barikadama zvecka oružjem, ne sankcioniše ekstremiste koji su više od godinu dana ispred Skupštine na razglasu govorili o „vešanju izdajnika srpskog naroda“, šalje podobne analitičare da verglaju kako će ginuti za svoju zemlju, dopušta teoretičarima zavere da raspiruju mržnju uz pretnje da će „raditi motke“ i, najzad, gura novi Zakon o policiji, kojim će policajcima dozvoliti da na nas pucaju gumenim mecima, da nam upadaju u stanove bez naloga, da nas posmatraju i praktično zlostavljaju kako im se ćefne… U redove te iste policije dovode nedovoljno trenirane ljude, koji sami sebe ne mogu da kontrolišu. Gotovo planski se radi na sve grubljem snižavanju vrednosti ljudskog života. Nezadovoljni ljudi se gomilaju, ali i sve manje vrednuju život, kako svoj, tako i tuđi.
S takvom postavkom nova „Plišana revolucija“ ne može da se desi, ali može da se desi „gvozdena“. Nijedan narod u prevratima ne povređuje i ne ubija političare koji nisu bili spremni da povređuju i ubijaju kako bi ostali na vlasti. Kad su se desile motke u Šapcu, usledila je Gazela u Beogradu, ali to kao da nije bilo dovoljno da propagandisti uoče okidač u mentalitetu naroda koju nikako ne smeju da pritiskaju. Kao u zapletu iz grčkih tragedija, u bežanju od aveta iz sopstvenih ružnih snova, naša vlast sama sebe gura u košmar mnogo većih razmera. Neki će se verovatno tome radovati, ali ja stvarno ne mogu. Suviše je strašno.
BONUS VIDEO: Martinović bi da vas malo „pendreči“: Ministar na skandalozan način branio sporni zakon o policiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar