Štene Oćo doživeo je istorijske trenutke. Prvo u sredu - sišao je elegantno niz stepenice - gravitacija ga je vukla, a on je zaigrao tanc, prvi put neustrašivo. A što je najvažnije u petak je dobio savet života. Beli psi i piletina ne idu zajedno. Do sada niko nije podelio tu tajnu sa nama dok nisam otkrila ključni pet šop pored Dunava. Pasionirani poznavaoci raznih rasa rade tu i hvala im što nisu samo prodavci nego i entuzijasti kojima je zaista stalo do krznenih pufni.
Kada nas zakuca sivo nebo na ovoj geografskoj dužini i kada se maj čini podjednako dalekim poput civilizacije Maja, potrebno je prevazići okvire i razmišljati izvan kutije.
Na 24 sata viroza me je protresla kao Beti Blu u istoimenom filmu – 37 sa dva.
Zapevala sam glasno bluz – O, zašto sada kada toliko toga treba uraditi, osmisliti i razveseliti.
Nikada nije pravi trenutak da se čovek razboli, ali zašto sada u ključnoj nedelji premijere nove avanture – podkasta „Šta bi bilo kada bi bilo“. (Nedeljom u 18h – podkast za nedeljno POPodne.)
Neverovatno koliko čovek može biti samo-sažaljiv.
Ispostaviće se da mi je Kosmos dao tajmbrejk na 24 sata da se presaberem, ne uđem u stresnu crvenu ka bordo i da lutam bespućima YT platforme uz spektakularne količine vitamina C.
*
Srceparajući “avaj” prekinut je emisijom o čoveku pod imenom VilAjEm.
Ovaj nadasve ekstravagantni talenat se baš potrudio da objasni kako za njega ne postoji NE.
„NO“ u njegovom sistemu znači – „to kNOw“.
Zašto je NE uopšte – ne.
Da li zbog pomalo halucinogene atmosfere u mom biću usled povišene temperature – činilo mi se kao da je Vilajem to sve meni lično detaljno objasnio.
Odlučih da – „No! pretvorim u – Go!“.
A svima je jasno da je to za uslove naših života jedan takoreći sizifovski posao, ali zašto pa da ne.
*
Obožavam ljude koji imaju nešto preterano u sebi, koji su pojačanih boja, čije prisustvo nešto menja onog momenta kada se pojave u prostoriji.
No, svakodnevica otkriva da ima puno fejk osoba koji su istrenirani da skreću pažnju na sebe, a da suštinski nisu rođeni kao „oriđinali“ – sa dozom lucidnosti u razmišljanju, oblačenju ili jednostavno u postojanju.
U TV emisijama gde se traže talenti podjednako važnu ulogu igraju tzv. „bazevi“ koji svojim netalentom gledaocu olakšavaju prepoznavanje onih što poseduju taj neki X faktor.
Čini se kao da živimo u teroru bazeva, fejk ljudi koji su gladni pažnje i slave.
Gde god okreneš glavu i pogledaš svuda možeš čuti „baz, baz, baz“ – u rojevima.
I zato kada se pojavi neko sa nečim autentičnim, samo svojim, originalnim i većim od života treba ga valjano proslaviti.
*
Umetnicima je potrebna pažnja i “malo zrno nežnosti”.
O tom zrncu himnu je o(t)pevala Bebica – Dragana Šarić.
Njen singl “Rudi”, kada se pojavio – proučavali smo do detalja.
Tapirali smo kose kao ona.
Nosili taj vinil kod krojača da skine kroj njenog Azedin Alaja kostima.
Ludački tragali za „Aromatik Eliksir“ parfemom kompanije „Klinik“.
A što je najvažnije u bibliotekama čekali smo u redu da pročitamo knjigu sa kojom se slikala na poleđini svoje maksi singlice.
Bilo je to remek delo „Aleksandrijski kvartet“ maestralnog pisca Lorensa Darela.
Bebi je izazvala kod nas eksploziju mogućnosti šta sve možeš da postaneš i od sebe napraviš tih osamdesetih godina.
*
Dvadeseti vek smara mlade ljude – ne žele da ih njime opterećujemo.
Mladost ide svojim putem napred.
Stalno podsećanje na činjenicu na to da “gde sad oni šiju, neko je davno parao” – smara ih veoma.
I zato verujem da bi u škole trebalo uvesti predmet istorija POP kulture, ne bi li nove generacije bile edukovane da prepoznaju kopije i originale.
U tim svojim maštanjima na temu reforme školstva uvela bih i preduzetništvo kao u Japanu, ali to je duga priča u domenu razmišljanja van uobičajnih granica za neku drugu priliku.
BONUS VIDEO – Luna park: Finale serijala ili od Stefana Nemanje do Konfučija, bez nazad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare