Sada mi je kristalno jasno zašto Ivan Tokin piše fenomenalne priče o psima. O Oktavijanu, iako je štene petomesečna pufn, mogla bih već sagu da napišem. Razvija osobenost i karakter svakog dana sve intenzivnije. Mogla bih satima da ga posmatram i da zamišljam šta li je u njegovoj glavi. U našem novom kraju postajemo poznati kao šetajući cirkus. Jedna devojčica je svojoj mami rekla - Evo je ova teta koja priča sa psom i zacenila se od smeha Mami je bilo neprijatno, a meni je bilo carski. Ništa nije slagala. Dete priča istinu sto posto. Ta sam.

Njuzfid mi je prekrio viralni snimak na kome dvoje mladih ljudi otvaraju konzervu i bacaju crvenu kašastu tečnost na Van Gogove „Suncokrete“ na sred Nacionalne galerije.

Zatim sedaju i nešto rade.

U kratkom objašnjenju navodi se da su to predstavnici eko grupe „Just Stop Oil“ i da su bacili paradajz čorbu na ovo remek delo ne bi li skrenuli pažnju vlade na ekološku krizu.

Protest su završili tako što su se zalepili ispod suncokreta sa kojih je kapalo gotovo jelo.

U kratkom snimku se ne vidi tačno kog su ovi klinci pola, nije ni bitno, ono što je vidljivo jeste koliko njihove fizionomije deluju uplašeno i konfuzno.

*

Taj kratki video otvorio je hiljadu pitanja u mojoj glavi, a prvo šta im je Van Gog kriv – zašto nisu otišli na vladin pres ili ispred sedišta vlade i okupali premijerku ili nekog ministra hladnim gaspačom.

Pre nekoliko meseci, ima tome, Mona Liza je dobila šlag u lice, sada je Van Gog popio tomato.

Nisam sigurna da razumem poentu.

Mnogo je efektnije otići na izvor problema, a ne iživljavati se nad umetničkim delima.

Muzeji i galerije su retke adrese gde čovek može da se skloni od sveopšteg rasula.

A tokom hladne zime biće možda retka mesta na kome će čovek moći da se ugreje.

Za minimalnu svotu tu je mogućnost da se nahrane oči i duša.

Kapiram i to da klince smaraju matorci i da su u fazonu da imaju osećaj da im je ostavljena pokvarena planeta u amanet i da imaju osećaj da nemaju budućnost i da iz čiste naivnosti i neiskustva, kao i političke nepismenosti donose tako glupe odluke. Verujem da im ni istorija civilizacije niti umetnosti nisu na listi životnih prioriteta.

Šteta.

Svu tu uzburkanu energiju mladosti i želju za promenom treba kanalisati u vrlo konkretno ciljane akcije sa maksimom dobiti, ovako budalastim poduhvatima samo potencijalne simpatizere okreću protiv sebe.

*

Instagram storiji imaju zaista korisnu i zabavnu opciju da se stavljaju razne dileme na glasanje.

Vrlo poučna statistika glede najrazličitijih pitanja.

Stavila sam na glasanje ovu akciju – koliko njih je za ovu akciju, a koliko ljudi je protiv.

U korist ove budalaštine glasalo je samo 12% posetilaca mojih storija, a protiv – izjasnilo se 88%.

Stori je videlo 2306 persona.

Važno je čekirati svoje stavove sa kolegama zemljanima.

*

Kažu da čovek ima tendenciju da sa godinama postaje konzervativniji.

Ne bih mogla reći da je to i moj slučaj – uvek sam raspoložena za akciju, ali sam sad već dovoljno iskusna da procenim šta ima smisla, a šta donosi poene suparničkom timu.

I jedva čekam da pozivanje na mir uđe u trending, pošto očigledno bez njega neće početi da se poziva na prekid ratnih dejstava istog momenta sa svih strana.

Anti-ratni protesti nikada ne izlaze iz mode – jedva čekam da to i klinci shvate.

***

BONJUS VIDEO: Prvi muzej slatkiša u Evropi otvoren kod nas u Beogradu