Piše Ivan Mrđen: “Plata za život”

“Naš glavni cilj je da pokažemo da smo deo globalnog pokreta organizacija i sindikata koji je udružen i posvećen borbi da svi radnici i radnice primaju platu koja zadovoljava njihove osnovne potrebe. Želimo da pokažemo da je plata za život moguća”, poručuju organizatori ovog značajnog skupa.

* * *

U Srbiji “plata za život” iznosi 144.457 dinara. Istovremeno, prosečna zarada iznosi 74.185 dinara, što u praksi znači da polovina radnika i radnica u Srbiji zarađuje tek polovinu onoga što je dovoljno da njima i njihovim porodicama obezbedi dostojanstven život. Minimalna zarada za 2024. godinu u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva samo trećinu iznosa “plate za život”.

Pišem pod navodnicima, jer je u zemlji Srbiji takva plata imaginarna kategorija, izgubljena u meandrima naduvanih proseka, izraženih nerealnim kursom zvanične evropske valute. Zbog neadekvatnog obračuna minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade, mnogi su poverovali da su ovako male zarade jedine moguće i da ne mogu da očekuju i zahtevaju više za sebe i svoje porodice.

Pa čak i u besmislicu da su dva jaja po nepostojećoj ceni od 11 dinara komad sasvim dovoljna da se bude sit tokom celog dana. Što bi rek’o legendarni Lale Bojičić, “po tumačenju ekonomskog mislioca Tome Mone, nama je standard do jaja!”

* * *

Pravo na platu za život je ljudsko pravo, kako je napisano i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima: „Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku ili radnici i njihovim porodicama obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu.“ I Ustav Republike Srbije u članovima 1, 23 i 60 kaže da smo država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad.

“Nema dostojanstva sa sirotinjskim platama! Nema razvoja u nesigurnosti! Dok god su zarade radnika i radnica manje od plate za život, ostajemo posvećeni pravednoj preraspodeli bogatstva koje kao društvo proizvodimo”, poruka je ne samo za večerašnji skup, već za trajnu akciju da “plata za život” postane osnov i makroekonomske politike i obračuna zarada, posebno tamo gde se stvaraju nove vrednosti i realan dohodak.

Da prestane da važi sjajan aforizam, koji baš ovih dana dele po društvenim mrežama. “Razlika između ‘Ć’ i ‘Č’ je u tome što su radnici nekad primali plaću, a sad plaču!”