1
Kad čovek nema ništa koherentno da kaže, onda mora fragmentarno. Evo, dakle, fragmenata, kao nekih crtica iz ove bolesti koju živimo, pa spojite tačke i bojite unutar linija, ako vam je do uživanja u slikovnici.
***
Pa dobro, kukali smo da opozicija nema znanja, inicijative i posvećenosti (a možda ni dovoljno moralnih kvaliteta) da zada konačan udarac režimu. Sada, kada su poslanici telima blokirali ulazak u novosadski sud – simbolička akcija koja je zapravo ponavljanje one u kojoj se od građana tražilo da zastanu na 14 minuta, ali na većem nivou – neko bi trebalo da ih pohvali. Ne ja i ne mi – mi smo mediji, pokrivamo dešavanja u ovoj zemlji nezavisno od toga ko ih sprovodi. Akcija se nastavlja i danas (sreda od 7.30 ujutru) pa bi nekako bilo logično da se sad ispred suda pojavi još neko osim Marinike, Bore, Zorana, Mike… možda neki građani koji strahuju od novog obrušavanja neke nove nadstrešnice? Mislim, nije obavezno, možda neće baš vama da padne na glavu idući put, treba stvari uvek posmatrati sa dozom optimizma.
***
Ne znam šta da mislim o predsednikovoj strategiji amortizacije negativnih reakcija na novosadski zločin. Nekad mi se čini da uspešno diriguje medijskim sadržajem, a nekad da epski promašuje. Recimo, ne znam koliko mu je bilo pametno da najavljuje neki obračun sa novosadskim narko-dilerima (koji definitivno nisu gradili nadstrešnicu, ili možda…), pa da sam u fokus gurne jednog čoveka pitoresknog nadimka kog javnost u tom gradu dobro prepoznaje kao „lice sa poternice“, a kojem je SNS inače blizak. Ako je to spin u korist vlasti – ja ga ne vidim, što znači da je jako pametan ili jako glup. Prihvatam obe interpretacije. Zato je definitivno glup potez u kojem lepite plakate na kojima olajavate opoziciju, pa na plakat stavite „link“ nac sajt koji niste kupili, pa neko kupi domen i napravi katalog vaših zločina.
To je, recimo, baš tupavo, ali je makar zabavno. Pogledajte na Sikter.org.
***
U saopštenju Suzane Vasiljević, objavljenom u formi vesti u brojnim medijima bliskim Aleksandru Vučiću, prenosi se saznanje da je predsednik u zgradi Predsedništva na Andrićevom vencu u ponedeljak uveče ugostio Miloša Vučevića, navodno predsednika SNS, gosn’ Glišića, šefa Izvršnog odbora te stranke, i Dejana Đurđevića, direktora Repubčičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Gosn’ Đurđević je, inače, predsednikov „libero“ – donedavno je bio šef RIK, sad je na ovoj fiktivnoj funkciji, sutra – ko zna? Meni se javlja da bi mogao biti na čelu Krunskog saveta nakon inauguracije predsednika u kralja i povratka Starog dvora svojoj izvornoj funkciji. Oko čega bi se, osim toga, ovi ljudi imali sastajati? Šta će šef neke stranke i premijer kod predsednika države, osim da mu vrati mandat? Šta će šef izvršnog odbora te stranke tu? Otkud Đurđević na Dvoru? Ko je ovim ljudima rekao da mogu da svoja telesa istovaraju u državne institucije kad im se prohte, a bez mog i znanja građana ove zemlje ili neke validne institucije, jer kralja još nemamo?
Sprdate se sa ovo malo države što nam je ostalo.
***
Ove novine biće u štampariji pre nego što predsednik večeras najavi Treći svetski rat, ali, ako niste gledali, najavio ga je, ne sumnjajte. To je još jedna od njegovih strategija akvizicije i zadržavanja glasača – izigravanje dobrog oca nacije. Nema sumnje, dođu trenuci u životima svakog od nas kad je teško, neizvesno i opasno. Kad smo mali – tu je tata; kad porasteš, to rešavaš sam, ali, bogami, mnogo je lakše ako je tata i dalje tu. Ikonografija i simbolička uloga tate u naprednjačkoj Srbiji je, inače, veoma značajna. Možda bi neko mogao da detaljnije analizira taj fenomen.
Ne daj nas tata, ne daj na nas nejake.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare