3
U danima kada SNS slavi 16 godina postojanja, Srbija nikada nije bila bliža diktaturi. Odbija se svaki razgovor oko kopanja litijuma, na koji se Vučić sa svojom ekipom namerio, spremaju se izmene Krivičnog zakonika, dizajnirane da ućutkaju svaku kritiku.
I sama proslava rođendana je bila svojevrsni vučićevski referendum ucenjenih i potkupljenih. I jedni i drugi primorani su da se pojave bilo da su dobili samo sendvič, gratis frizuru ili mastan budžetski kolač.
Činjenica da je naprednjačkoj vlasti referendum odgovor na sve, ukazuje da je sada već prevaziđena „poligrafska politika“ iz ranijih sezona ove serije o zlatnom dobu, koju niko u skorije vreme neće poželeti da „bindžuje“. Odgovor na sve je zato što veruju da svake izbore i svako izjašnjavanje građana mogu da „skroje“ kako im odgovara.
Pročitajte još:
Nudi se referendum za litijum i izbori kao referendum za ili protiv Vučića. U sistemu u kojem Vučić odlučuje o svemu, on je uveren da je kreirao sistem u kome nema šanse da izgubi – ima medije, budžet, policiju i službe, podršku Zapada zbog litijuma, Kine zbog rudnika, Rusije, jer joj ne uvodi sankcije.
Uspostavio je balans u kojem mu samo još smetaju nezavisni mediji, koje pokušava da disciplinuje predsednica parlamenta, kojoj je glavni zadatak pravljenje pres-klipinga profesionalnih medija, koji posle iskrivljeno tumači, što joj je donelo ulogu počasnog gosta u Vučićevim „ružičastim“ i „srećnim“ informativnim emisijama. Javni servis se istovremeno, mazohistički podvrgava predsednikovom disiplinovanju, iako, objektivno, on na javni servis nema šta da se žali, jer sa te adrese godinama nije stigla kritika vlasti.
Poslednje približavanje Zapadu balkanski balansero umanjuje slanjem Vulina među zemlje BRIKS i namigivanjem da mu je taj blok daleko prijatniji, možda i zbog toga što su sve te zemlje bliske po stepenu korupcije koji u njima vlada.
Za socijaliste, koji su se ljutnuli na Šapića, uvek su spremni naprednjački blatoidi, koji će ga nevoljno, ali vojnički braniti. Neće im smetati što gradonačelnik Beograda deluje kao lutajuće tane koje pravi više štete nego koristi.
Proslava rođendana SNS podsećala je na scenu iz „Maratonaca“, u kojoj klinci bivaju plaćeni da viču ponovo radio bioskop, samo umesto toga su mesni odbori SNS dobili naredbu da najavljuju dolazak balansera.
Suočeni sa nedostatkom alternative i istovremeno vidljivim prolaskom zenita vlasti Vučića, zapadni partneri, a bogami i istočni, koriste priliku da uzmu što se uzeti može, jer je Vučić spreman da rasproda sve zbog opstanka na vlasti. Nije bitno da li je reč o Kosovu, litijumu, vodi, zemlji…“Sve mora da ode“, kažu kad najavljuju garažne rasprodaje. I što je najgore, sve će i da ode. Asfaltiraju po neviđenim, duplim cenama, zemlju prodaju jeftino, da bi je posle kupili skupo, nove bolnice i stadioni im zarastaju u korov.
Zapravo, politika balansera je nakon otpora kopanju litijuma isterala na površinu jedinu njegovu pravu taktiku – podela građana iz kreiranja kriza i atmosfere straha.
Da bi tu politiku vratio pod tepih, nabacaće preko nje na gomilu kupovinu vernosti nameštenim tenderima, davanjem parčeta budžetskog kolača, ucenama ili pretnjama hapšenjem.
Podelio je društvo, jedne kupuje, druge ućutkuje pretnjama i ucenama.
Vučić ne može neograničeno da žonglira, ali ni građani ne mogu da prežive u njegovom zlatnom dobu. Ne mogu da žive od vazduha. Projektom EXPO vlast je sebi obezbedila milijarde u džepovima. Projektom „Jadar“ građanima je namenila post na vodi. Mada, pitanje je da li će vode uopšte biti.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
