Nekad, verovatno dok se nisam bavio ovim poslom, leto je bilo vreme maksimalnog nerada. U Crnoj Gori još i više: rad, ili čak i kovanje planova, ili bilo koje drugo fizičko ili mentalno naprezanje, posmatrano je, bukvalno, kao znak da sa čovekom nešto nije u redu. S punim pravom: napolju je 40 + stepeni, država i društvo su u totalnoj narkozi, i generalno stanovništvo gleda da se oslobodi suvišne odgovornosti.
Nekad, verovatno dok se nisam bavio ovim poslom, leto je bilo vreme maksimalnog nerada. U Crnoj Gori još i više: rad, ili čak i kovanje planova, ili bilo koje drugo fizičko ili mentalno naprezanje, posmatrano je, bukvalno, kao znak da sa čovekom nešto nije u redu. S punim pravom: napolju je 40 + stepeni, država i društvo su u totalnoj narkozi, i generalno stanovništvo gleda da se oslobodi suvišne odgovornosti.
Ništa od toga u Srbiji 2023. godine. Iz bar dva razloga, manje ovog prvog, klimatskog, jer ovo nenormalno vreme menja navike i pristup letu, koje od jednom postaje relativno stresno godišnje doba. Drugi razlog, važniji, je vlast. A otkud sad vlast u priči oko letnjih ferija, nije valjda Vučić kriv i za to, pitate se.
Pa nije, naravno, kriv za to što nam je pola grada potopljeno, možda samo delimično, ali potopljena je i Slovenija, a valjda bi time trebalo da se bavi gradonačelnik, koji jeste njegov kadar, makar i odmetnuti. Nešto drugo mene brine. Kako je moguće da su sve najveće krađe i ludosti koje nam režim sprema nekako pale baš u periodu od juna do septembra.
Mislim tu najpre na zakon o konverziji zemljišta, Vesićev projekat kojim bi trebalo olakšati tranziciju neuspešnih firmi sa povelikom masom atraktivnih nekretnina u pravcu pozitivnog poslovanja. Šalim se malo, treba legalizovati pljačku budžeta države u iznosi od nekoliko stotina miliona evra u narednih nekoliko godina. I to predstaviti, naravno, kao jedan pozitivan primer u kom legislativa prati potrebe privrede.
Da je bar samo to.
Evo ministarka Grujičić, takođe zabrinuta za privatni sektor u Srbiji, kaže da bi valjalo menjati procedure prilikom bolovanja jer ih radnici zloupotrebljavaju. Kaže još – a svi srpski mediji to naglašavaju – da pojedini idu toliko daleko da otvore bolovanje na početku leta – opet leto – ali da nisu stvarno bolesni, nego taj period bolovanja iskoriste da odu da rade sezonske poslove, u polju ili u inostranstvu. Takvih je, kaže, na hiljade. Dobro, ima toga, ali ‘ajmo pre toga jedno drugo, logično pitanje: a što bih ja, srpski radnik, otvarao lažno bolovanje da radim kao konobar u Sutomoru tokom leta, ako mi je odmor plaćen? A što bih se ja izlagao potencijalnom otkazu za dodatnu zaradu, ako mi je tako lepo kod primarnog poslodavca? A što bih ja uskraćivao sebi plaćeni odmor – pa jesam li baš toliki mazohista? Da nije možda – ne daj bože – da sam ja primoran to da radim kako bih prehranio porodicu ili sebi obezbedio neku ne-skroz-bednu budućnost? Da nije zato što me gazda aktivno potkrada time što mi daje mizernu zaradu? Kud se neko ne seti da krene da ispituje ovaj fenomen „od repa“? Mora dam ja genije pa je samo meni palo na pamet. Biće da je tako: ja sam genije, a država samo kaska za mojim bezobalnim intelektom.
I generalno, ja (genije), sam isto eksponent jednog (velikog) pravnog lica u privatnom vlasništvu, pritom osnovanog i izdržavanog stranim kapitalom, i moram da priznam da sam ganut ovom brigom za moje interese. Ako država nastavi ovim tempom i intenzitetom da brine o interesima privatnog sektora, može da se desi da tempo povećanja plata u njima počne da prati onaj u državnom sektoru. Samo pre toga da rešimo nekoliko sitnica: nepostojeću pravnu državu (koja odbija niz investitora i privatnih firmi); pogubnu društvenu i ekonomsku klimu (koja radnike u privatnom sektoru spušta na nivo robova); paralisani državni aparat (koji radi na dugme u koje besomučno upire predsednik države); karikaturu od najvišeg parlamentarnog tela (o kojem ste čitali ovde onoliko); itd.
Sve će to stići na red.
Prvo da vidimo od čega boluje Mile iz Bogutovca, službenik lokalne filijale banke.
On nam je najveći problem.
NAPOMENA: U međuvremenu, sinoć, oglasio se i predsednik republike o Miletu. Rekao mu je „Mile, ne brini, 30 dana možeš na bolovanje“. Mile će mu se zahvaliti na proleće tako što će on njega poslati ali ne na bolovanje nego u penziju. Živi bili pa videli.