Kovid pacijenti s blažom kliničkom slikom koji se leče kod kuće ranije su morali da imaju negativan PCR test da bi mogli da izađu iz izolacije. Sad se izgleda podrazumeva da posle 14 dana mogu da se vrate redovnim aktivnostima. Ali, postoje slučajevi u kojima bi svakako bilo pametnije da produže izolaciju.
Našoj redakciji nedavno se javila Beograđanka M. Š. koja tvrdi da je bez ikakvog pregleda i kontrolnog testa dobila potvrdu o prestanku izolacije, a da se nikoga nije ticalo da li će ona nekoga zaraziti u ovo vreme punih bolnica i nategnutog kapaciteta našeg zdravstvenog sistema.
Pa, kako kovid pacijenti koji se leče kod kuće da znaju da li je bezbedno da se vrate redovnim aktivnostima? U kojim se slučajevima produžava izolacija? Smatra li se osoba zaraznom ako i dalje kašlje ili joj curi nos?
Isto pitanje Jutarnji list postavio je dr Bernardu Kaiću, voditelju Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ).
Pročitajte još:
„Kriterijumi za završetak izolacije temelje se prvenstveno na podatku o početku simptoma i kliničkoj slici bolesti. Za obolele s blagom ili umerenom kliničkom slikom koje nisu imunokompromitovane, preporučeno trajanje izolacije je najmanje deset dana od prvog dana bolesti, a izolaciju treba produžiti kod osoba koje i dalje imaju povišenu temperaturu ili izražene druge simptome kao što je kašalj bez poboljšanja“, istakao je dr Kaić.
Prema njegovim rečima, produženi simptomi najčešće su kašalj i poremećaj čula mirisa i ukusa.
„Za obolele s teškom kliničkom slikom ili imunokompromitovane osobe preporučeno trajanje izolacije iznosi najmanje 14, odnosno 20 dana, uz takođe ispunjen kriterijum o poboljšanju kliničke slike. O prestanku izolacije odlučuje lekar koji brine o bolesniku, a na osnovu preporuka koje je izdao HZJZ. Ove preporuke temelje se na dosadašnjim spoznajama o trajanju zaraznosti i podložne su promenama“, kaže dr Kaić.
Pročitajte još:
Na kraju navodi i kada osobe upućene na kućno lečenje ipak treba da se jave lekaru – s izraženim kašljem, povećanom frekvencijom disanja, kratkim dahom, povišenom telesnom temperaturom koja se ne spušta nakon primene antipiretika, narušenim opštim stanjem, poremećajem svesti, izrazito niskim ili visokim krvnim pritiskom ili dehidracijom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar