Nije dobro ni zdravima ni bolesnima, za sve je krivo vreme

Meteorološki preokret koji je niz gotovo letnjih, sunčanih dana prekinuo oblacima i kišom, uticao je čak i na potpuno zdrave ljude promenom raspoloženja, ali i zdravstvenim tegobama kao što su malaksalost, glavobolje, vrtoglavice... Sve to je mnogo intenzivnije kod senzitivnijih osoba i svih hroničnih bolesnika."Danas je baš težak dan, velika je promena vremena, a temperatura visoka. Pravi se razlika između atmosferskog i krvnog pritiska, to direktno utiče na rad srca, srce traži kiseonik i ide u hipertenziju. Mnogo pacijenata mi se javilo danas zbog povišenog krvnog pritiska, ali i astme, depresije", kaže dr Dragan Miljković, specijalista opšte prakse.Prema njegovim rečima, naglim promenama vremena u ovom prelaznom periodu posebno su pogođeni hronični bolesnici, oni s reumatskim problemima, kardiovaskularnim oboljenjima, bronhijalnom astmom, psihičkim problemima."Hroničnim bolesnicima se pojačavaju tegobe karakteristične za njihova oboljenja, ali treba znati da se sa stabilizacijom vremena se smiruju. Ima onih koji odmah idu kod lekara i na ispitivanja, ali zapravo je najvažnije je da shvate da je to to, reakcija na promenu vremena, i da nauče da žive s tim", kaže dr Petar Stanojević, lekar opšte prakse. Ističe da neki ljudi koji uopšte ne reaguju na vremenske prilike, ali čini se da je sve više meteoropata. "To su ljudi koji snažnije osećaju promenu vremena. Posebno ako je nagla, iz toplog u kišno vreme, to se odražava na organizam".Od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije, a uticajem vremenskih prilika na zdravlje ljudi bavi se i posebna nauka, biometeorologija. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije. Naime, u periodu naglih vremenskih promena, nepogoda, kiše, u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona, a biometerolozi kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjena - drugačije se luče neki hormoni. Ukratko, može doći do smanjenja količine adrenalina, što uzrokuje umor, depresiju, malaksalost, i povećane količine serotonima, što uzrokuje glavobolje, vrtoglavicu, nesvesticu. U epifizi od tog serotonina nastaje melatonin, koji reguliše cikluse budnosti i sna, pa s povećanim nivoom melatonina postajemo pospani, inertni, potišteni...Ali, šta možemo da uradimo povodom toga?"Unos tečnosti zbog pojačanog znojenja, redovna terapija, prelazak na laganiju ishranu... Dakle, zaboravite na slaninicu i čvarke i fokusirajte se na voće i povrće, takozvanu mediteransku ishranu, Umerene fizičke aktivnosti i slojevito oblačenje", savetuje dr Miljković.Nažalost, na duže staze, ne postoji neko konačno rešenje koje bi meteoropate trajno oslobodilo muke."Ne može se ništa učiniti, ali nije poenta ni padati u krevet. Jednostavno treba živeti sa tim", objašnjava dr Stanojević.

Vremenska prognoza za naredni periodToplo i oblačno vreme nas očekuje i u narednom periodu. U petak će biti promenljivo oblačno sa dužim sunčanim periodima, u većini mesta sa temperaturom znatno iznad prosečnih vrednosti (od 30 do 33 stepena), prenosi Tanjug. Samo će u severnim predelima biti malo svežije uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuska sa grmljavinom.Za dane vikenda i u ponedeljak pre podne promenljivo oblačno, u severnim predelima uz mogućnost kratkotrajne kiše. U većini krajeva s temperaturom oko proseka za ovo doba godine (od 23 do 27 stepeni), osim na jugu gde će se zadržati veoma toplo.U ponedeljak posle podne u severnim, a u toku noći i u ostalim predelima, očekuje se jače naoblačenje sa kišom i lokalnim pljuskovima s grmljavinom.Zatim, od utorka svežije, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, osim na jugu gde će zadržati uglavnom suvo vreme.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram