Pronađena mikroplastika u siru - najviše je ima u ovim popularnim vrstama

Sveprisutnost mikroplastike u životnoj sredini postala je globalni problem, a najnovija istraživanja pokazuju da se ove sitne čestice nalaze i u našoj svakodnevnoj hrani.

Zabrinjavajući podaci stižu sa Univerziteta u Padovi, gde je sprovedena studija koja je otkrila prisustvo mikroplastike u gotovo svim ispitivanim mlečnim proizvodima – uključujući i sir, jednu od najomiljenijih namirnica na svetu, piše New York Post, a prenosi N1info.rs.

Zreli sirevi - najveći izvor kontaminacije

Istraživanje je pokazalo da nisu sve vrste sira jednako kontaminirane. Najveće količine mikroplastike pronađene su u zrelim, odležanim sirevima, sa prosečnom koncentracijom od čak 1.857 čestica po kilogramu.

U ovu kategoriju spadaju popularni sirevi kao što su čedar, gauda, parmezan, kamamber i plavi sirevi poput gorgonzole.

Poređenja radi, sveži sirevi, koji ne prolaze proces zrenja, imali su nešto niže, ali i dalje zabrinjavajuće količine – oko 1.280 čestica po kilogramu.

Tu spadaju mocarela, rikota, feta i sveži kravlji sir. Najmanje kontaminirano bilo je mleko, sa oko 350 čestica po kilogramu.

Razlog za ovako izraženu razliku leži u samom procesu proizvodnje. Tokom izrade sira, uklanjanjem surutke smanjuje se ukupna masa proizvoda, ali se istovremeno povećava koncentracija svih čvrstih sastojaka, uključujući i fragmente mikroplastike.

Osim toga, dug proces zrenja, tokom kojeg sir gubi vlagu, dodatno povećava ovaj efekat. Zbog toga zreli sirevi mogu sadržati i do pet puta više čestica mikroplastike nego mleko od kojeg su napravljeni.

Kako mikroplastika završava na našem tanjiru

Put kontaminacije je složen i obuhvata ceo lanac snabdevanja, od farme do pakovanja.

Najčešće identifikovane vrste plastike su polietilen-tereftalat (PET), polietilen (PE) i polipropilen (PP), koji se široko koriste u plastičnim bocama i ambalaži za hranu. Međutim, pronađeni su i drugi polimeri, što ukazuje na različite industrijske izvore.

Mikroplastika može dospeti u mlečne proizvode preko stočne hrane kontaminirane plastikom, ali i putem same opreme za preradu mleka – cevi za mužu, kalupa za sir i sintetičkih tkanina koje se koriste u sistemima za filtraciju.

Čak i čestice mikroplastike prisutne u vazduhu unutar proizvodnih pogona mogu završiti u gotovom proizvodu.

Potencijalni rizici po zdravlje

Iako se dugoročni zdravstveni efekti konzumiranja mikroplastike još uvek istražuju, dosadašnje studije izazivaju ozbiljnu zabrinutost.

Naučnici povezuju izloženost mikroplastici sa oštećenjem jetre, srčanim problemima, hroničnim upalama, oštećenjem ćelija, pa čak i poremećajima hormona i crevne mikroflore.

Posebno su opasne nanoplastike – još sitnije čestice koje, zbog svoje veličine, mogu proći kroz biološke barijere, ući u krvotok i limfni sistem te se akumulirati u organima i tkivima. Osim toga, mikroplastika može otpuštati teške metale i druge štetne materije koje je upila iz okoline.

S obzirom na sveprisutnost mikroplastike, naučnici i organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije ističu potrebu za daljim istraživanjima kako bi se u potpunosti procenili rizici. Ipak, smanjenje upotrebe plastike i unapređenje upravljanja otpadom ostaju ključni koraci u smanjenju izloženosti ljudi i zaštiti prehrambenog lanca.