0
Oboljenja štitaste žlezde postaju sve češća – smatra se da su, posle dijabetesa, najčešće endokrine bolesti. Dr Ivana Šešić nam je objasnila koja su najčešća, putem kakvih simptoma se ispoljavaju, kao i kako ih lečiti.
Štitasta žlezda je endokrina žlezda, oblika leptira ili štita i lokalizovana je na prednjoj strani vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Normalna, zdrava štitasta žlezda se ne palpira niti je vidljiva.
Produkuje tireoidne hormone, koji regulišu metaboličke procese, kao i hormon kalcitonin, koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu, objašnjava dr Šešić, koju možete kontaktirati na Doktok platformi.
Oboljenja štitaste žlezde su češće prisutna kod ženske populacije, smatra se kao posledica prisustva veće koncetracije estrogena nego kod muškaraca.
Hipotireoidizam je najčešće oboljenje, koje može proći neotkriveno mesecima ili čak godinama, upozorava dr Šešić.
„Jedan od mogućih razloga je to što se simptomi ne javljaju naglo, već postepeno, mesecima ili godinama. Ovi pacijenti obično se žale na osećaj umora, hladnoće, povećanje telesne težine, depresivno i apatično raspoloženje“, objašnjava.
S druge stane, hipertireozu prate osećaj nervoze i uznemirenosti, nesanica, neredovni menstrualni ciklusi, palpitacije, ubrzan rad srca, gubitak telesne težine, uvećanje štitaste žlezde, pojačano znojenje.
Oboljenja štitaste žlezde su i Hašimotova bolest, Graves-ova bolest, struma.
Užurban način života, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, pušenje su neki od faktora rizika za oboljenja štitaste žlezde – a važna je i genetika.
„Prema nekim istraživanjima, više od 75 odsto pacijenata, kojima je dijagnostikovano oboljenje štitaste žlezde, navodi da je barem jedna osoba u porodici bolovala od iste ili slične bolesti. Što je više članova porodice koji su oboljevali od poremećaja štitaste žlezde, to je veća verovatnoća da će se ovaj zdravstveni problem pojaviti i kod narednih generacija unutar te porodice“, govori dr Šešić.
Pročitajte još:
Zbog toga se osobama, kod kojih postoji nasledni faktor, savetuju redovni pregledi štitaste žlezde, najmanje jednom godišnje u sklopu redovnog sistematskog pregleda, a po potrebi i češće.
„Ne postoji jedan ključni simptom zbog kojeg pacijenti posumnjaju na problem sa štitastom žlezdom. Nekoliko simptoma, koji se javljaju istovremeno, kao što su umor, gubitak ili povećanje telesne težine, osećaj uznemirenosti i nervoze ili depresije i apatije, praćeni osećajem nelagodnosti i/ili bola u predelu prednje strane vrata spadaju u najčešću simptomatologiju koja motiviše pacijenta da se javi lekaru“, iz prakse govori dr Šešić.
Dijagnostika oboljenja štitaste žlezde je jednostavna, dostupna, bezbolna i relativno jeftina. Ukoliko pacijenti obavljaju redovne godišnje sistematske preglede, oboljenja štitaste žlezde ne ostaju neotkrivena, tvrdi ona.
„Ono što može biti problem, naročito u današnje vreme pandemije, su nelečena stanja i bolesti štitaste žlezde. U tom slučaju, dolazi do pojave posledica u smislu infertiliteta, kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, osteoporoze, bolova u zglobovima“, upozorava.
Najzad, u prevenciji se preporučuje ishrana bogata vitaminima i mineralima, konzumacija voća i povrća koji sadrže antioksidanse, kao i unos ribe, jer sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline.
Naravno, savetuju se i redovni lekarski pregledi (najmanje jednom godišnje), koji podrazumevaju klinički pregled, laboratorijske analize hormona štitaste žlezde uz ultrazvučni pregled.
„Oboljenja štitaste žlezde nije teško lečiti. Redovna terapija i redovni lekarski pregledi uz promene načina života u smislu zdrave ishrane, prestanka pušenja, redovne fizičke aktivnosti omogućavaju normalan kvalitet života“, zaključuje dr Ivana Šešić.
***
Bonus video: Dr Jovanović objašnjava vezu između vakcine protiv korone i neplodnosti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
