Tri vrste raka koje najviše pogađaju mlade - ekspert objašnjava kako da smanjiš rizik

"Postoji trend porasta slučajeva raka debelog creva, raka grlića materice i raka dojke kod ljudi mlađih od 50 godina", rekla je za Business Insider Kristina Anuncijata, iz Američkog udruženja za rak.

Rak debelog creva

Rak debelog creva koji se ponekad naziva i rak debelog creva ili rektuma, u zavisnosti od toga gde je počeo - sada je vodeći uzrok smrti od raka kod muškaraca mlađih od 50 godina i drugi najsmrtonosniji kod žena u istoj starosnoj grupi, prema ACS statistici raka za 2024. godinu. Smrt od raka debelog creva kod ljudi mlađih od 55 godina porasla je za oko 1 odsto godišnje od sredine 2.000-ih, saopštio je ACS.

Rak dojke 

Slučajevi raka dojke kod žena su se povećavali za oko 0,6 odsto godišnje od sredine 2.000-ih, ali je rast malo veći kod žena mlađih od 50 godina nego kod onih od 50 i više godina.

Rak grlića materice 

U međuvremenu, broj slučajeva raka grlića materice raste kod žena starosti između 30 i 44 godine. Stopa učestalosti kod žena ove starosne grupe porasla je za 1,7 odsto godišnje od 2012. do 2019. Međutim, u istom vremenskom periodu, slučajevi tumora među ženama starosti između 20 i 20 godina su u porastu. 24 je opao za 11 odsto godišnje, verovatno zbog HPV vakcine, saopštio je ACS.

„Najmlađima je bolje od zagovaranja vakcine, ali postoji populacija od 30 godina koja ima više raka grlića materice“, rekla je Anuncijata.

Dobra vest je da postoje testovi skrininga koji su dostupni za ove posebne vrste raka, što omogućava rano ili čak otkrivanje prekanceroze.

„Zabrinjavajuće je ako se ništa ne preduzme", upozorava Anuncijata i ističe tri stvari koje bi mogle da pomognu mlađim ljudima da smanje rizik od razvoja raka ili povećaju šansu za rano otkrivanje.

Treba znati svoju porodičnu istoriju bolesti 

"Važno je znati da li se neki karcinomi javljaju u vašoj porodici i u kom uzrastu ih je vaš član porodice dobio", rekla je Anuncijata.

Nasledni karcinomi imaju tendenciju da se razviju ranije od raka koji nije nasledan.

"Dakle, ako postoji gen, mutacija koja je nasledna u porodici, taj rak će se pojaviti u porodici u ranijim godinama", rekla je ona.

Skoro jedna od tri osobe kojima je dijagnostikovan rak debelog creva pre 50. godine ima ili porodičnu istoriju bolesti ili genetsku predispoziciju, saopštio je ACS. Na primer, ako imate Linčov sindrom, genetsko stanje, rizik od razvoja kolorektalnog karcinoma se povećava za 20 do 80 odsto.

Mutacija gena BRAC1 ili BRAC2, koja se javlja u porodicama, u međuvremenu povećava verovatnoću razvoja raka dojke za 45 odsto do 85 odsto, prema Johns Hopkins Medicine.

„Samo poznavanje vaše porodične istorije može biti veoma važno za procenu sopstvenog rizika i takođe ubediti ili preneti lekaru da je to nešto zbog čega bi trebalo da budu zabrinuti“, rekla je ona.

Zalažite se za sebe u ordinaciji

"Opšti znaci raka, kao što su gubitak težine, umor i mučnina, mogu biti veoma nejasni", rekla je Anuncijata, pa je važno da se zalažete za sebe ako mislite da nešto nije u redu.

Naročito ako ste mladi i inače zdravi, lekari će verovatno simptome svesti na nešto drugo. „Kada se pojave mlađi ljudi sa zabrinjavajućim simptomima, ponekad rak nije prva stvar na koju lekar misli, jer su druge stvari mnogo češće kod mlađih ljudi“, rekla je ona.

"Znaci raka mogu biti slični daleko manje ozbiljnim zdravstvenim stanjima, ali ako se nešto ne poboljša, najbolje je da se to pogleda", rekla je Anuncijata.

Skrining test 

"Svi karcinomi debelog creva, grlića materice i dojke su podložni skriningu, a što ranije otkrijete rak, to je lakše lečiti", rekla je.

Skrining raka dojke trebalo bi da počne u 40-im godinama ako nema poznate porodične istorije i ranije ako postoji, rekla je, a skrining raka grlića materice treba da počne u tinejdžerskim ili 20-im godinama.

„To je jednostavan test koji bi se mogao uraditi u ordinaciji i koji može otkriti raniji rak grlića materice ili čak predkancerozne lezije koje se mogu ukloniti i sprečiti razvoj raka“, rekla je ona.

BONUS VIDEO: dr Bajec: Genetika faktor za Parkinsonovu bolest, a okruženje može biti faktor rizika