Treniranje posle kovida: Kad i kako smeš da nastaviš s vežbanjem

Korona je i dalje među nama, svakodevno je više hiljada novozaraženih, a jedno od pitanja koje se u svemu postavlja je i šta posle preležanog kovida, odnosno kako se vratiti uobičajenim navikama i ponovo vežbati. Kada i kako je bezbedno da ponovo počnemo da treniramo nakon što nam je telo oslabilo od virusa?Pre nekog vremena stručnjaci iz vodećih asocijacija medicine sporta i sportskih nauka sastavili su preporuke za kliničke preglede koje sportisti nakon preležanog kovida moraju da urade kako bi bili sigurni da ova bolest nije ostavila posledice na srce i pluća.Udruženje za medicinu sporta Srbije zajedno sa Udruženjem za sportsku kardiologiju Srbije prenosi sažetak različitih preporuka.Kovid 19 je sistemska bolest koja utiče na sve organe, pogotovo na srce i pluća, gde ostavlja značajne kliničke promene. Zato su preporuke za siguran povratak sportu zasnovane na kardiopulmonalnoj evaluaciji i podeljene su na šest grupa na osnovu izloženosti kovidu 19. Ove preporuke važe i za rekreativce i za profesionalne sportiste.Povratak sportskim aktivnostima mora da se odredi individualno za svakog sportistu u odnosu na klinički tok bolesti, uzimajući u razmatranje prethodno zdravstveno stanje, sport i disciplinu.

Sportisti bez simptoma

Za sportiste koji su asimptomatski i negativni na kovid 19 povratak treningu je dozvoljen bez dodatnih ispitivanja jer nema jasnih dokaza o postojanju bolesti, samo sumnja. Međutim, asimptomatski sportisti koji imaju pozitivan test na kovid 19 treba da se uzdržavaju od vežbanja najmanje dve nedelje od datuma pozitivnog testa i slede stroge smernice izolacije. Ako sportisti ostanu asimptomatski, postepeno vraćanje treningu treba da bude pod nadzorom timskog lekara ili doktora koji se bave sportskom medicinom.Za asimptomatske sportiste sa otkrivenim kovid 19 antitelima kao odgovor na prethodnu infekciju preporučuje se slična procena kao kod simptomatskih sportista sa pozitivnim testom na kovid 19 i treba sprovesti kardiovaskularno ispitivanje.

Sportisti sa blagim i umerenim simptomima

Za sportiste koji su pozitivni na kovid 19 i imali su blage ili umerene simptome, preporučuje se minimum dve nedelje prestanka bilo kog treninga/vežbanja od trenutka pojave simptoma. Ne zna se tačno da li je povećan rizik od oštećenja miokarda u vidu miokarditisa kod onih sportista koji su bili hospitalizovani u odnosu na one koji su bili u kućnoj izolaciji, ali obe grupe treba da urade kardiovaskularni pregled u kombinaciji sa srčanim biomarkerima i dijagnostičkim procedurama – ulrazvuk srca. Dalja dodatna ispitivanja sa srčanom magnetnom rezonancom ili testom opterećenja zavise od slučaja do slučaja.

Sportisti sa težim simptomima

Kod sportista koji su imali težak oblik i/ili imali miokarditis, treba pratiti smernice za povratak sportu koje se mogu naći na grafikonu ispod i ovo je realna opasnost za sve sportiste koji su imali kovid 19.

Za one koji su bili hospitalizovani sa kovidom 19, ali čiji su srčani biomarkeri i dijagnostičke procedure, npr. ultrazvuk srca, bile bez pozitivnog nalaza, preporučuje se najmanje dve nedelje odmora nakon odsustva simptoma pre nego što se podvrgnu pažljivoj kliničkoj kardiovaskularnoj proceni praćenim postepenim nastavkom vežbanja.

Postepen povratak treningu

Očekuje se da sportisti postepeno povećavaju intenzitet i trajanje treninga nakon preležane bolesti. Treba svakodnevno pratiti srčanu frekvenciju, intenzitet opterećenja, spavanje, stres, umor i bol u mišićima, zajedno sa psihološkom spremnošću za povratak sportu.

Vraćanje vežbanju i treningu mora da ide postepeno kroz nekoliko koraka i ne bi trebalo da počne pre sedam dana od nestanka simptoma, poželjno i duže. Prvo treba krenuti dva dana sa 15 minuta aktivnosti niskog intenziteta (hodanje, brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikle, bez treninga opterećenja) održavajući srčanu frekvencu na oko 70% HRmax. Naredni dan treba početi sa 30 minuta treninga povećanjem opterećenja nabrojanih aktivnosti na oko 80% HRmax, npr. lagani džoging. Sledećih dana treba početi sa povećanjem dužine trajanja treninga u rasponu od 45/60 minuta, ali na opterećenju koje ne prelazi 80% HRmax. Sve dok ne prođe barem 15 dana od nestanka simptoma nije preporučljivo vratiti se treningu gde će se prvi put postići opterećenje od 100 HRmax.I dr Željko Ranilović iz Doma zdravlja Zemun ističe da kod vraćanja treniranju posle kovida panici nema mesta - ukoliko se preduzmu preventivni pregledi, kojima se može sprečiti preko 90 odsto neželjenih događaja prilikom izlaganja fizičkom naporu.“Bolest sama po sebi kod zdravih mlađih ljudi najčešće prolazi sa blažom kliničkom slikom, ali nizom biohemijskih i imunoloških procesa moguće je stvaranje trombnih masa bilo gde u krvnim sudovima, koje nisu dovoljno opsežne i rasprostranjene da bi pri uobičajenim fizičkim aktivnostima davale bilo kakve simptome, a ukoliko je prošlo više meseci od preležane bolesti, uglavnom su u visokom procentu i rekanalizovane, što omogućava normalan protok krvi. Ipak, pri naglom izlaganju teškom fizičkom naporu, ove trombne mase mogu se pokrenuti i u zavisnosti od svoje primarne lokalizacije gde se nalaze, završiti na mestima gde mogu ugroziti zdravlje, ali i život naizgled potpuno zdrave mlade osobe, a to su pluća, srce ili mozak.”Doktor ističe da pacijenti koji su imali blažu kliničku sliku najčešće su još neko vreme nastavili sa suplementacijom na bazi vitamina C, cinka, vitamina D3 i alfa lipoinske kiseline, ali te mere samo mogu doprineti ublažavanju simptoma tokom bolesti ili skraćivanju perioda oporavka, ali nemaju dokazan bilo kakav protektivni uticaj posle preležane bolesti. Zbog toga se savetuje svima koji planiraju da se izlažu većem fizičkom naporu, kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla, teretana ili profesionalni sport, da urade D-dimer iz krvi, proteinski ostatak fibrina, zapravo trombne mase koja se prirodno stvara van krvnih sudova u procesima zaustavljanja krvarenja i zgrušavanja krvi.“Povišene vrednosti D-dimera znak su da se morate javiti svom lekaru, koji će proceniti da li je neophodno uvođenje antikoagulantne terapije, vrsti, dozi i trajanju ove terapije. Vaš lekar može tražiti i neke dopunske dijagnostičke metode, kao što su kolor dopler krvnih sudova, ultrazvuk srca, ali i laboratorijske testove na trombofilije. Povišen D-dimer nije specifičan samo za trombne mase posle korone, povišen je i u trudnoći, malignim bolestima i određenim upalnim procesima. Svakako, sa treningom možete početi tek nakon stabilizacije vrednosti D-dimera, i to postepeno i oprezno.”BONUS VIDEO: Šta je postkovid

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=potpunonovadijagnozatajepostkovid-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3128049"]