Štitna ili tiroidna, štitasta žlezda je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem u ljudskom telu. Ima veliki uticaj na ceo organizam, zbog čega je izuzetno važno da pravilno radi. I usporen, ali i ubrzan rad ove žlezde može imati veliki uticaj na celokupno zdravlje.
Štitna žlezda je mali organ u prednjem delu grla, blizu osnove vrata. U obliku je leptira i ima dva režnja. Kod zdravih osoba njena težina je između 20 i 40 grama, a nalazi se na prednjoj strani vrata, duž prednjeg dela dušnika, po svom obliku podseća na leptira i pokreće se pri gutanju.
Sastoji se iz dva režnja koja su povezana istmusom, nekom vrstom mosta koji se nalazi u sredini. Braonkastocrvene je boje, prožeta je krvnim sudovima i nervima, a kad je normalne veličine, onda nije opipljiva.
Pomaže telu da reguliše osnovne funkcije – metabolizam, krvni pritisak, otkucaje srca i temperaturu oslobađanjem proteina zvanih hormoni, koji deluju na druge delove tela.
Tiroidna žlezda vrši kontrolu nad svim ćelijama u našem organizmu.
Štitna žlezda ima svoje hormone od kojih svaki vrši neku funkciju u organizmu, a oni utiču na:
Metaboličke procese
Rast i razvoj
Srčani rad
Seksualnu funkciju
Održavanje trudnoće
Temperaturu tela
Nivo glukoze u krvi
Metabolizam kalcijuma
Radi se o tri hormona: T4-tiroksin, T3-trijodtironin i kalcitonin
Ttiroksin (T4) i tironin (T3) regulišu ćelijski metabolizam, proces u kojem dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u ćelijama. Može se reći da rad svake ćelije u našem organizmu zavisi upravo od ovih hormona, a samim tim i od pravilnog rada štitne žlezde.
Lepeza delovanja hormona štitne žlezde je zaista široka. Utiču na rast i sazrevanje tela, povećavaju osnovnu potrošnju kiseonika, kontrolišu telesnu temperaturu. Imaju i ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimulanse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na emocionalnu ravnotežu.
Hormoni štitne žlezde imaju važnu ulogu i u funkcionisanju reproduktivnih organa muškaraca i žena, kao i na održavanje trudnoće.
TSH hormon štitne žlezde ili tireoidni stimulišući hormon ima glavnu ulogu u kontroli brzine metaboličkih procesa organizma (pretvaranju hrane koju unosite u energiju, neophodnu za funkcionisanje svake ćelije u telu), procesu rasta i reprodukcije.
Sa starenjem, nivo TSH u krvi raste. Najčešće stanje štitne žlezde kod ljudi preko 60 godina je hipotireoza, koja se s godinama stalno uvećava.
Pri rođenju, nivo TSH hormona je najveći kod beba i postepeno se smanjuje kako dete odrasta. Iz tog razloga, TSH vrednosti variraju među decom i iznose:
Kod novorođenčeta – 3.84 – 11.75 mU/l
Nakon 1. meseca – 1.18 – 3.57 mU/l
Nakon 1. godine – 1.17 – 3.55 mU/l
Nakon 5. godina – 1.15 – 3.47 mU/l
Nakon 12. godina – 1.09 – 3.31 mU/l
Nakon 18. godina – 1.05 – 3.16 mU/l
Hormoni štitne žlezde proveravaju se analizom krvi. Nije potrebna prethodna priprema pre dolaska u laboratoriju, ali ipak neki lekovi utiču na rezultat i zbog toga je potrebno da se obustavi primena leka pre venepunkcije.
TSH (tireostimulirajući hormon) – Referentne vrednosti za TSH iznose: 0.27-4.2 μIU/ml
fT4 (free T4 ili slobodni T4)
Referentne vrednosti za fT4 iznose: 12.00-22.00 pmol/L
fT3 (free T3 ili slobodni T3)
Referentne vrednosti za fT3 iznose: 3.1-6.8 pmol/L
T3 (trijodtironin)
Referentne vrednosti za T3 1.3-3.1 nmol/L
T4 (tiroksin)
Referentne vrednosti za T4 66.0-181.0 nmol/L
Simptomi poremećaja štitne žlezde javljaju se u slučaju smanjenog ili povećanog lučenja njenih hormona, sa čime sama štitasta žlezda pokušava da se izbori na taj način što povećava ili smanjuje svoj rad.
Najčešća oboljenja koja je prate jesu:
Hipertireoza – ubrzan rad štitne žlezde koji nastaje usled povećanog lučenja hormona
Hipotireoza – rad je smanjen usled smanjenog lučenja hormona
Ovo oboljenje nastaje usled pojačanog lučenja hormona štitne žlezde, a prate ga sledeći simptomi:
Gubtak na težini iako je apetit nepromenjen
Umor
Slabost u mišićima
Pojačano znojenje
Osetljivost na toplotu
Ubrzan srčani rad praćen lupanjem i aritmijama
Suva koža i kosa
Poremećen menstrualni ciklus
Anksioznost
Nesanica
Razdražljivost
Uvećana štitna žlezda (gušavost)
Ovo oboljenje nastaje usled smanjenja lučenja hormona štitne žlezde, a prate ga sledeći simptomi:
Dobijanje na težini iako je apetit slab
Opstipacija
Zamor i pospanost
Pojačana osetljivost na hladnoću
Problemi sa pamćenjem
Promene u raspoloženju
Usporen srčani rad
Opšta slabost mišića, ukočenost i bol
Bolni i otečeni zglobovi
Otečeno lice i koža
Poremećaj menstrualnog ciklusa
Bolest Hašimoto sindrom prvi je opisao japanski lekar i naučnik dr Hakaru Hašimoto i po njemu je i dobila ime. Bolest nastaje kada ćelije imunog sistema izazovu oštećenje i postepeno razaranje vlastitog tkiva štitaste žlezde. Uglavnom „napada” ženski pol, veoma retko muški, a obično se dijagnostikuje između 40. i 50. godine. Nažalost, sve više obolevaju i vrlo mlade devojke.
Hašimoto sindrom se razvija sporo. Simptomi su blagi, pa se može pomešati sa depresijom. Počinje blagim uvećanjem štitaste žlezde koje se često otkriva slučajno, na rutinskom pregledu.
Kada se rad suptilne vrednosti štitne žlezde poremeti, nastaju poremećaji koji imaju negativan uticaj na kompletan organizam. Uzroci poremećaja rada štitne žlezde su različiti, često bez poznatog uzroka.
Hipertireoza je stanje uzrokovano veoma visokim nivoom hormona štitne žlezde u krvotoku. U tom slučaju, žlezda je najčešće cela uvećana, a oboleli se žale na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojenje celog tela i dlanova, kao i lupanje i preskakanje srca. Krvni pritisak je blago povišen, javlja se gubitak težine uz povećan apetit i učestalo pražnjenje creva. Često je prisutna i slabost mišića i otežano disanje.
Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa, koža je topla i vlažna, kosa tanka, proređena i sklona opadanju. Nekada je prisutno podrhtavanje prstiju i jezika.
Može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se javlja kod žena između 20 i 50 godina. Poslednjih godina primećen je porast broja obolelih i među muškarcima. Ima više razlog zbog kojih može nastati pojačano izlučivanje hormona štitne žlezde. Recimo, jedan od uzroka može biti čvorić ili više čvorića u samoj štitnoj žlezdi koji stimulišu stvaranje veće količine hormona. Ovaj višak hormona utiče na ostale žlezde i organe i dovodi do gore spomenutih simptoma.
Uobičajeni znakovi i simptomi hipotireoze su:
Hormoni štitne žlezde imaju veliki uticaj na energiju i metabolizam, a njihov nizak nivo prouzrokuje pojavu umora.
Hipotireoza šalje signale telu da unosi više hrane, pogotovo kalorija, koje se manje troše i samim tim dovode do porasta telesne mase.
Nizak nivo hormona štitne žlezde usporava normalnu proizvodnju toplote.
Nizak nivoa hormona koje ova žlezda luči usporava metabolizam i može doći do bolova u mišićima i zglobovima.
Niži nivo hormona štitne žlezde utiče na rast čelija poput folikula kose što može dovesti do njenog gubitka.
Poznato je da hipotireoza prouzrokuje suvoću kože. Međutim, većina osoba koje imaju problem sa suvoćom kože nemaju hipotireozu.
Hipotireoza može biti uzrok depresije i anksioznosti, a ova stanja se poboljšavaju uzimanjem hormonske terapije.
Hipotireoza može dovesti do problema sa koncentracijom, kao i smanjenje određenih vrsta memorije.
Bezvoljnost i umor nisu uvek znaci depresije, jer ovi simptomi često mogu da budu pratioci i jedne druge bolesti, koja se najčešće slučajno otkriva i zahteva doživotno lečenje.
Podaci pokazuju da u Srbiji skoro svaka šesta osoba ima hroničnu autoimunu upalu štitne žlezde, poznatu kao Hašimoto tiroiditis (HT). Uzroci njenog nastanka nisu do kraja poznati, ali pretpostavlja se da na pojavu HT utiču genski faktori, manjak selena i vitamina D, kao i zagađenje iz vode i vazduha. Kao sinonimi za Hašimoto tireoiditis koriste se i nazivi hronični limfocitni ili autoimuni tireoiditis.
Poslednjih decenija sve češće se dijagnostifikuje HT, a iza ove dijagnoze krije se ništa drugo do jedan poseban vid oboljenja štitne žlezde gde tiroida može biti povećana, a hipotireoza napreduje sporo, godinama, jer se funkcionalna područja u samoj štitnoj žlezdi postepeno uništavaju.
Ukoliko usporen rad štitne žlezde ostane neprepoznat duži vremenski period, imuni sistem će biti u disbalansu, pa postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti.
Inače, oboljenje Hašimoto tireoditis je dobilo ime po japanskom lekaru i naučniku Hakaru Hašimotou koji ga je prvi opisao 1912. godine. Sama bolest ima pet faza od kojih prve dve gotovo da ne mogu da se primete. Tek u trećem, subkliničkom stadijumu, štitna žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona.
U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i T4. Tek u ovoj fazi najčešće se dijagnostikuje Hašimoto tireoiditis i tada počinje lečenje.
U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza itd.
Hašimoto često uzrokuje i anemiju, nisku temperaturu tela, nizak puls i usporen rad srca.
Do danas nisu u potpunosti razjašnjeni uzroci koji pokreću autoimuni proces u ovoj žlezdi. Utvrđeno je da nasleđe igra značajnu ulogu u pojavi oboljenja, kao i pušenje, a u poslednje vreme primećeno je da pokretač može da bude i hronični stres.
Karcinom štitne žlezde je zajedničko ime za sve izrasline koje se razvijaju na štitnoj žlezdi i koje se mogu proširiti na druga tkiva i druge delove tela. Nekoliko vrsta karcinoma i benignih izraslina mogu da se razviju u štitnoj žlezdi i neki su opasniji od drugih.
Rak štitne žlezde, kao dijagnoza, može da bude prilično zbunjujuć s obzirom na to da postoji mnogo različitih tipova karcinoma štitnjače sa različitim stopama preživljavanja i sa različitim imenima. Bilo da se radi o papilarnom ili folikularnom karcinomu štitne žlezde, naslednom ili sporadičnom medularnom tumoru ili nediferenciranom anaplastičnom raku, zajedničko za sve ove izrasline je to što počinju da se razvijaju u štitnoj žlezdi.
Rak štitne žlezde obično ima dobru stopu preživljavanja, jer više od 98 procenata ljudi, koji su otkrili karcinom pre nego što se proširio na ostatak tela živi pet godina nakon dijagnoze.
Nakon uspostavljanja tačne dijagnoze slede tretmani i lečenje propisani od strane lekara. U zavisnosti od težine poremećaja ili stanja prepisuju se određeni lekovi, a neretko se kao rešenje predlaže i operativna metoda.
Najčešći uzrok smanjene tireoidne funkcije jeste autoimuno oboljenje Hašimoto sindrom. Kada je u pitanju usporen rad štitne žlezde, lečenje i terapiju određuje endokrinolog. Uglavnom je u pitanju supstituciona hormonska terapija.Pored nje, od pomoći mogu biti i brojni suplementi koji se koriste za uspostavljanje pravilnog rada štitne žlezde.
Preventiva je od velike važnosti. Život sa što manjim nivoom stresa, unos kvalitetne hrane i upražnjavanje adekvatne fizičke aktivnosti, pomoći će da smanjite šansu da se poremeti funkcionisanje štitne žlezde.
Od davnina je poznato da zdravlje na usta ulazi, tako da i štitna žlezda „voli“ određene namirnice koje joj pomažu da pravilo radi. Takođe, postoji i određena hrana koja narušava njen rad.
Na primer, na ovom spisku je hrana koja sadrži gluten (pšenica i još par žitarica). Kod osoba koje imaju izvesnu intoleranciju na gluten, može doći do autoimune reakcije koja ujedno oštećuje i tkivo štitne žlezde.
Mehanizam oštećenja je prilično bizaran. Pogođene osobe obično imaju sindrom propustljivih creva, pa molekuli glutena prolaze u krvotok gde bivaju prepoznati kao uljezi. Imuni sistem reaguje, šalje odbrambene snage koje ga uspešno eliminišu. Jedini problem je što ćelije štitne žlezde suviše liče na molekule glutena (ili obratno), pa su “kolataralna šteta“ pri odbrani organizma – i one delimično bivaju pogođene (neke i uništene) od sopstvenog odbrambenog sistema.
Iz dana u dan štitna žlezda gubi određen broj ćelija, sve dok ne dođe u situaciju da preostale ne mogu da obezbede normalno funkcionisanje.
Hrana koju je dobro konzumirati i koja blagotvorno deluje na rad štitne žlezde je bogata hranljivim sastojcima i vitaminima kao što su selen, gvožđe, kalcijum, cink, jod, vitamini E i D, kao i Omega-3 masne kiseline.
Zato, neka vaša trpeza bude raznolika sa puno povrća i voća (akcenat je na koštuničavom voću), morskih plodova, ali i određenim fermentisanim proizvodima kao što je kefir koji u sebi sadrži dobre i korisne bakterije i koje dobro utiču na rad štitne žlezde.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar