Studija: Hrana koja može da produži život za više od 10 godina

Zdravija ishrana bi podrazumevala jedenje manje crvenog i prerađenog mesa i više voća i povrća, mahunarki, integralnih žitarica i orasa.Ako bi žena počela na takav način da se hrani sa 20 godina, mogla bi da produži svoj životni vek za nešto više od 10 godina, prema studiji objavljenoj u časopisu PLOS Medicine. Muškarac koji se hrani zdravijom ishranom od 20. godine mogao bi da doda 13 godina svom životu.Fokusiranje na zdraviju ishranu takođe može produžiti živote starijih odraslih osoba, kaže studija.Ako promeni ishranu u 60. godini, žena bi mogla da produži svoj životni vek za osam godina. Muškarci koji započnu zdraviju ishranu sa 60 godina mogli bi da dodaju skoro devet godina svom životu.Stil ishrane zasnovan na biljkama mogao bi čak biti od koristi i osamdesetogodišnjacima, kaže studija: muškarci i žene mogu dobiti oko 3,5 godine života od promena u ishrani.

Da bi predvideli uticaj promene ishrane kod neke osobe, naučnici iz Norveške su koristili podatke iz baze koja prati 286 uzroka smrti, 369 bolesti i povreda i 87 faktora rizika u 204 zemlje i teritorije širom sveta.Otkrili su da je za dugovečnost presudno jedenje više mahunarki, kao što su pasulj, grašak i sočivo; žitarica od celih zrna; i orašastih plodova poput oraha, badema i pistaćija.Možda zvuči previše jednostavno dodati više biljaka i žitarica u svoju ishranu, ali statistika pokazuje da mnoge nacije nemaju tu naviku.Na primer, jedna druga studija je otkrila da samo 10 odsto Amerikanaca jede preporučene dve do tri šolje povrća svakog dana.

Orašasti plodovi, semenke, mahunarke i cela zrna sadrže više od proteina. Oni uključuju zdrave masti, vitamine, minerale i antioksidativne "fitokemikalije" koje su povezane sa manjim rizikom od hroničnih bolesti.Jedenje manje crvenog i prerađenog mesa poput slanine, kobasica i konzervisanih delikatesnih jela takođe je povezano sa dužim životom. To ima smisla: crveno i prerađeno meso povezano je sa zdravstvenim rizicima, uključujući koronarnu bolest srca i rak creva."Postoje značajni dokazi da prerađeno meso može izazvati rak creva - toliko da ga je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao kancerogeno od 2015", rekao je epidemiolog sa Univerziteta Oksford Tim Ki.

Zamena crvenog i prerađenog mesa nemasnom živinom, ribom i biljnim proteinima je jedan od načina da se poboljša ishrana, kažu stručnjaci.Biljni proteini uključuju soju, leblebije, sočivo i druge mahunarke, tofu, orašaste plodove, semenke i cela zrna poput kinoe. Neko povrće, poput brokolija, takođe sadrži veći nivo proteina.Jedan od načina da uključite više biljaka u svoju ishranu i konzumirate manje crvenog mesa je mediteranska dijeta, koja je pet godina zaredom proglašena najzdravijom ishranom na svetu.Drugo mesto je DASH dijeta, a treće fleksitarijanska dijeta, koja vas podstiče da budete vegetarijanac većinu vremena.Sve ove dijete se fokusiraju na obroke pune voća, povrća, pasulja, sočiva, integralnih žitarica, orašastih plodova i semena.***Bonus video: Šta je to intuitivna ishrana? – gosti Ana Gifing i Tanja Mraović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajetointuitivnaishranagostianagifingitanjamraovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2947226"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram