Dok su se mnogi naučnici trudili da razviju što efikasniju vakcinu protiv novog koronavirusa, drugi su pokušavali da odgonetnu jednu od njegovih najvećih zagonetki - odakle je stigao.
Svetska zdravstvena organizacija nedavno je okupila međunarodnu grupu od 10 naučnika čiji je cilj da istraže poreklo virusa. Oni će morati da istraže životinje koje se sumnjiče za prenos virusa i prve zaražene pacijente.
„Želimo da znamo odakle potiče i učinićemo sve da to saznamo“, rekao je director SZOTedros Adhanom Gebrejesus, a prenosi N1.
Ali to nikako ne znači da je uspeh zagarantovan.
Prvi slučajevi zaraze pojavili su se u Vuhanu pre godinu dana, pre nego što su države širom sveta počele da beleže broj zaraženih.
„Vreme otkrivanja epidemije ne znači nužno da je to i početak epidemije“, navode iz SZO.
Pročitajte još:
Mnogi istraživači iz raznih zemalja poslednjih meseci ukazuju na to da je zaraženih bilo i pre decembra 2019, a svoje zaključke zasnivaju na analizama otpadnih voda i uzoraka krvi. Ali za to još nema jasnih dokaza, rekao je Etjen Simon-Lorie, virusolog sa Pasteurovog instituta u Parizu.
Da bi ustanovili porodično stablo virusa, naučnici se oslanjaju na genetičke analize.
„To bi trebalo da dopinese boljem razumevanju dinamike transmisije, a posebno kako je virus evoluirao i kako su žarišta povezana prostorno i vremenski“, kažu u SZO.
Naučnici znaju da je virus stigao sa životinje.
„Veliko je pitanje šta je dovelo do toga da `skoči` na čoveka“, rekao je Etjen Simon-Lorie.
Glavni osumnjičeni su šišmiši, koje mnogi smtraju ishodištem virusa i „velikim rezervoarom koronavirusa“, dodao je Simon-Lorie.
Ali put do čoveka verovatno nije bio direktan nego se u priču uplela još jedna životinja kao posrednik.
Ljuskavac, sisar koji se u Kini nemilice krijumčari iz prirode, identifikovan je na osnovu genetičke analize kao verovatni nosilac virusa do ljudi, ali ta pretpostavka još nije do kraja potvrđena.
Istražitelji SZO moraće da razjasne ovu nepoznanicu istragom pijace u Vuhanu na kojoj su se prodavale žive i divlje životinje i povezana je sa mnogim prvim slučajevima zaraze. Imaće tako mnoge tragove koje nisu imali na početku pandemije.
Simon-Lorie kaže da bi mogli da traže životinju sa receptorom virusa, proteinom ACE2, sličnim onom kakav se nalazi u ljudima. Preko tog receptora virus se zakači za ćeliju.
Neke životinje poput belih afričkih tvorova i nerca imaju slične receptore kao i ljudi, dok su drugi potpuno drugačiji.
Prema jednoj od teorija zavere, u panedmiju je upleten Virusološki institut u Vuhanu. Tu je ideju prihvatio i američki predsednik Donald Tramp, tvrdeći da je virus izašao iz te laboratorije.
Kina odbacuje takve optužbe.
Simon-Lorie kaže da se mogućnost da je virus slučajno izašao za sada ne može u potpunosti isključiti, ali ističe da nema nikakvih dokaza prema kojima ga je stvorio čovek.
„Svi elementi njegovog genoma već su viđeni u prirodi, uglavnom u šišmišjih koronavirusa“, rekao je.
SZO tvrdi da je saznanje o tome na koji je način epidemija počela „nužna za prevenciju budućih prodora u ljudsku populaciju“. Ali i upozorava da je proces istraživanja kako je bolest sa životinja prešla na ljude „zagonetka koja će se godinama odgonetati“.
„Ulaz novog virusa u ljudsku populaciju jedna je od najvećih zagonetki koju epidemiolog želi da razmrsi“, dodaju iz Svetske zdravstvene organizacije.
„Cilj je shvatiti mehanizam prenosa i uvesti mere za izbegavanje pojave nekog SARS-CoVa-3, SARS-CoVa-4 i tako dalje“, kaže Simon-Lorie.
SZO je još u julu poslao prethodnicu u Peking da položi temelje za istragu, ali još nije poznato kada će veća grupa naučnika moći da ode u Kinu i počne sa radom. SZO se nada da će to biti „u najkraćem mogućem roku“.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar