0
Radni dani u nedelji mogu da budu poprilično ubrzani i puni obaveza, pa je sasvim logično da se može dogoditi da zaboravite da ručate ili jednostavno ne odvojite pauzu za ručak. Ali, preskakanje ručka ne bi trebalo da vam pređe u naviku, tvrde nutricionisti.
Stručnjak za ishranu, Jen Bruning, kaže da se doručak često naziva najvažnijim obrokom u toku danu, ali je i ručak jednako važan, piše Huffpost.
Pročitajte još:
„Uopšteno govoreći, korisno je pojesti više dnevnih kalorija ranije tokom dana, jer je ispred vas ceo jedan dan za koji vam je potrebna energija“, smatra Bruning.
Preskakanje bilo kog obroka otežava zadovoljavanje vaših prehrambenih potreba za taj dan. Bez obzira na to koliko ste zaposleni, redovni ručak daje vam energiju i snagu, a osim toga dobar je i za metabolizam i raspoloženje, prenosi N1.Bruning tvrdi da pauza za ručak na poslu takođe može da omogući malo druženja sa kolegama i jačanje profesionalnih odnosa, što je važan deo zdravog radnog okruženja. Ako s vremena na vreme preskočite ručak, to i nije tako veliki problem. Ali, ako vam to postane navika, vaše telo se prilagođava na „manji unos goriva“, kako kaže ona, i to može da bude štetno za vaše zdravlje.
To bi s vremenom moglo da rezultirati smanjenim metabolizmom i povećanim rizikom od nedostatka hranjivih supstanci. Osim toga, to može da pojača želju za hranom u večernjim satima i tako vas naterati da unosite više kalorija.
Preskakanje ručka može da dovede i do toga da kasnije u toku danu, kada budete gladni, birate manje zdravu hranu.
„Nedovoljno hrane tokom dana može da prouzrokuje pad nivoa energije, što može da utiče na vaše raspoloženje, produktivnost i koncentraciju.
Istraživanja pokazuju da ograničavanje ishrane može da poveća razdražljivost, neraspoloženje, ali i da smanji motivaciju i potencijalno dovede do teskobe i depresije“ – objašnjava Bruning.
Kada je u pitanju vreme za ručak, tu ne postoji pravilo, međutim najbolje bi bilo da to bude četiri do pet sati nakon doručka.
Bruning ističe i da, ako ne stignete, ručak ne mora da bude ništa obilno. Čak i mali međuobrok ili užina, mogu da obezbede dovoljno energije kako bi vaše telo moglo da obavlja svoje funkcije.
***
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Režim ishrane – „doživeti stotu“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
