0
Dr Tamara Šura, DokTok lekarka, otkriva koji sve tipovi alergija na sunce postoje i u kojim slučajevima se treba javiti lekaru.
„Sunce je prirodni izvor ultravioletnog, odnosno ultraljubičastog zračenja. Emituje ga u UVA UVB, UVC oblastima. UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože, dok UVB zraci dopiru do površine kože. Alergija na sunce (fotodermatoza) predstavlja imunološku reakciju organizma na sunčeve zrake određenog spektra (najčešće UVA, izuzetno UVB). Od simptoma se javljaju osip, crvenilo kože i svrab na predilekcionim mestima (dekolteu, vratu, leđima, nadlanicama, potkolenicama)“, navodi dr Šura i opisuje nekoliko tipova alergije na sunce.
Predstavlja najčešći tip alergije na sunce. Uglavnom se javlja pri naglom izlaganju kože suncu koja je duži vremenski period bila zaštićena odećom. Simptomatologija je praćena intenzivnim svrabom, crvenilom, nekada i promenama poput sitnih vezikula, pustula ili plikova. Predilekciona mesta su dekolte, leđa, unutrašnja strana gornjih ekstremiteta. Tegobe se po pravilu povuku kroz nekoliko dana. Prva pomoć je izbegavati izlaganje suncu uz eventualnu upotrebu hladnih obloga. Ukoliko je reč o ozbiljnijim simptomima u terapiji se koriste medikamenti iz grupe antihistaminika i kortikosteroidnih preparata.
Manifestuje se promenama u vidu nodulusa crveno-smeđe boje, tvrde konzistencije koje prati jak osećaj svraba. Ovaj tip alergijske reakcije zahteva lečenje za koje je inicijalno neophodan pregled dermatologa.
Predstavlja odgovor imuniteta na različit spektar uzročnika (od rentgenskih do infracrvenih zrakova) kada dolazi do alergijske reakcije ranog tipa. Karakteriše se crvenilom i brojnim papulama koje su praćene svrabom. Simptomi se obično javljaju 5-10 minuta nakon izlaganja suncu. Tegobe se mogu održati tokom 24h.
Predstavlja odloženu inflamatornu rekaciju koja nastaje kombinacijom sunčevih zraka i hemikalija koje se nanose na kožu (parfem, krema, šminka). Manifestuje se kao nodulusi koji svrbe na mestima koja su bila izložena svetlosti.
U slučaju blage reakcije poput crvenila i svraba od pomoći će biti izbegavanje izlaganja sunčevim zracima, uz eventualno postavljanje hladnih obloga na delove kože koji su zahvaćeni promenama. Simptome takođe možete ublažiti kremom koja umiruje kožu i sadrži antihistaminik (lek koji sprečava oslobađanje histamina, prouzrokovača simptoma alergije). Ukoliko je reč o ozbiljnoj alergijskoj reakciji neophodan je lekarski pregled. Terapija alergije u krajnjem slučaju podrazumeva ordiniranje oralnih antihistaminika, odnosno kortikosterodinih preparata.
Pročitajte još:
Alergija na sunce se može sprečiti ili se simptomi iste mogu ublažiti.
Potrebno je voditi računa o zaštiti od sunca na sledeće načine:
– Ograničeno vreme provedeno na suncu.
– Postepeno navikavati kožu na sunce, jer na taj način nastaje postepena desenzibilizacija organizma i mogućnost reakcije na koži je manja.
– Izbegavati boravak na suncu u vreme kada je ono najjačeg intenziteta.
– Nošenje odeće koje štiti od sunca, nošenje šešira/kačketa, sunčanih naočara.
– Osobe atopijske konstitucije, osetljive kože kao i osobe sa ranijim alergijama na sunce treba da izbegavaju kozmetičke preparate sa parfemima, veštačkim bojama i parabenima tokom izlaganja suncu.
– Nanositi adekvatne preparate za zaštitu od sunca, odnosno preparate koji sadrže SPF (Sun Protected Factor). SPF je farmaceutska oznaka koja okvirno pokazuje koliko je vremena bezbedno provesti na suncu a da se koža ne izloži većim oštećenjima, poput opekotina. Naneti izdašnu količinu kreme sa SPF-om, kremu naneti minimum 20 minuta pre izlaska na sunce. Ponavljati nanošenje novog sloja svaka dva sata.
– Nanošenje adekvatnih preparata nakon izlaganja suncu.
– Dermatolozi preporučuju uzimanje određenih suplemenata poput kalcijuma, vitamina C i beta karotena kao suportivnu terapiju. Kalcijum reguliše propustljivost krvnih sudova koja je u slučaju alergije pojačana. Vitamin C ubrzava razgradnju i uklanjanje histamina iz organizma. Beta karoten nastaje iz vitamina A koji ima ulogu antioksidansa i sprečava oštećenje tkiva.
