Hipotireoza pogađa milione ljudi širom sveta, a podrazumeva stanje u kojem se oslobodi nedovoljno hormona štitne žlezde zbog čega metabolizam postaje usporen što izaziva sporost telesnih funkcija.
Hipotireoza se dešava kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitaste žlezde. Ovo stanje se takođe naziva neaktivna štitna žlezda. Vremenom, hipotiroidizam koji se ne leči može dovesti do drugih zdravstvenih problema, kao što su visok holesterol i problemi sa srcem.
Najčešći uzrok hipotireoze je autoimuna bolest koja se zove Hašimoto sindrom, Hašimotova bolest ili Hašimoto tireoiditis. Među drugim razlozima mogu biti i hirurške intervencije na štitnoj žlezdi, odnosno operacija uklanjanja cele ili dela štitne žlezde, zatim radioterapija, odnosno zračenje koje se koristi za lečenje karcinoma glave i vrata ili tiroiditis koji se javlja kada se štitna žlezda upali. Takođe, jedan od uzroka mogu biti i određeni lekovi.
Simptomi hipotiroidizma zavise od težine stanja. Razvijaju se sporo, često u periodu od nekoliko godina, zbog čega mnogi neće ni primetiti prve simptome hipotireoze, kao što su umor i povećanje telesne težine. Takođe, moguće je ove simptome pomešati sa starenjem.
Drugi simptomi hipotireoze su:
Hronični umor i iscrpljenost
Problemi sa koncentracijom i pamćenjem
Česte promene raspoloženja (depresija, anksioznost)
Usporen rad srca
Bol u mišićima, slabost, usporenost
Otečenost lica, ruku, stopala i drugih delova tela
Dobijanje na težini
Promene na kosi i koži (lomljiva kosa, tanki nokti, suva koža)
Nepravilni i produženi menstrualni ciklusi
Suvoća i perutavost kože
Promuklost
Parestezije
Bolni grčevi u mišićima
Povećanje telesne težine
Opstipacija (zatvor)
Smanjeno znojenje
Usporeni pokreti
Gruba koža i kosa
Hladna koža
Otok oko očiju
Bradikardija (usporen rad srca)
Napetost, nervoza, nesanica (u ranijim stadijuma)
Umor, malaksalost i pospanost
Zimogrožljivost
Promuklost
Podbulost
Bledožućkasta boje kože (animija)
Oticanje ruku i nogu
Usporen puls
Sterilitet
Prerani pubertet
Kasni pubertet
Simptomi hipotireoze kod dece mogu biti slični kao kod odraslih, a uključuju i specifične manifestacije poput:
Usporenijeg rasta i razvoja
Opšte slabosti, brzog zamaranja, hroničnog umora
Gojenja i usporavanja metabolizma
Stagnacije deteta u razvoju tokom puberteta, odnosno adolescencije
Kasniji razvoj stalnih zuba
Promena u raspoloženju i ponašanju
Suva koža i kosa
Problemi sa probavom
Primarna hipotireoza može da bude uzrokovana atrofijom štitne žlezde ili nastaje u poslednjem stadijumu hroničnog limfocitnog tireoiditisa (upala štitne žlezde), ali je često jatrogenog porekla – javlja se posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili odstranjivanjem dela žlezde, tokom tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Sekundarna hipotireoza nastaje usled delovanja hipofize – žlezde koja ima ulogu da reguliše i lučenje hormona štitne žlezde. Sekundarna hipotireoza može da nastane usled tumora, krvarenja u mozgu, atrofije tiroidne žlezde iz genetskih razloga. Osnovni simptomi hipotireoze su gojenje, pospanost, usporenost, depresivno ponašanje, glavobolja, nizak pritisak, suva koža, promuklost, bol u mišićima, smanjeno znojenje.
Tercijarna hipotireoza je izazvana poremećajem u hipotalamusu.
Subklinički hipotireoidizam označava stanje u kome postoji povišen TSH (hormon koji stimuliše rad štitne žlezde), uz normalne vrednosti T3 i T4 hormona. Subklinički hipotireoidizam često prethodi pravom, klinički manifestnom hipotireoidizmu. Može biti posledica autoimune bolesti, lekova ili operacije štitne žlezde.
Ljudi sa ovim stanjem možda neće imati simptome. Iako će nivoi tiroidnih hormona u krvi pacijenta biti u prihvatljivom opsegu, oni mogu biti nešto niži od očekivanog. Ovaj hipotireoidizam javlja se kada su nivoi T4 normalni, ali su nivoi TSH visoki. Lekari ovo stanje nazivaju subklinički hipotireoidizam jer su nivoi slobodnih hormona štitne žlezde i dalje normalni. Neke osobe nemaju simptome, dok se kod drugih javljaju isti simptomi koje bi izazvala očigledna hipotireoza.
Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno T4 da bi zadovoljila potrebe organizma, nivoi TSH će porasti i preopteretiti štitnu žlezdu.
Subklinički hipotireoidizam veći deo vremena može da bude asimptomatski. Međutim, može da izazove iste simptome kao i očigledna hipotireoza:
suva koža
gubitak kose
nadutost u licu
zatvor
disfagija (otežano gutanje)
gubitak apetita
dobijanje na težini
bradikardija (usporen rad srca)
perikardni izliv (tečnost oko srca)
kratak raspon pažnje
pseudodemencija
slabost mišića
grčevi
umor
neredovne menstruacije
nizak libido
Kongenitalni hipotiroidizam se javlja kod jednog od 4.000 novorođene dece i smatra se najčešćim uzrokom mentalnog zaostajanja. Razvoj mozga kao i celokupni telesni razvoj deteta u potpunosti zavisi od normalnog snabdevanja tiroidnim hromonima.
Između 2. i 5. dana po rođenju uzima se uzorak krvi (najčešće iz pete) za određivanje TSH ili FT4. Ako je TSH visok ili FT4 nizak, test se ponavlja iz uzorka venske krvi.
Tiroidna žlezda počinje kao skup nekoliko ćelija na bazi jezika. Ove ćelije postaju mnogobrojnije i menjaju svoj položaj premeštanjem na niže, sve do mesta na kome se žlezda nalazi po rođenju. Razvoj bebe u majčinoj utrobi mnogo zavisi od sposobnosti njene tiroidne žlezde da sazreva i stvara dovoljne količine hormona. Nekada iz nepoznatih razloga tiroidna žlezda ploda se ne razvija ili se ne razvija dovoljno.
Hašimoto tireoiditis može da pogodi bilo koju osobu i oba pola iako su žene sedam puta u većem riziku, a lekari upozoravaju da moramo obratiti pažnju i na simptome koji su uobičajeni, poput umora i zatvora. Hašimoto tireoiditis je najčešći oblik upale štitaste žlezde. Simptomi koji ukazuju na hašimoto tireoiditis se često zanemaruju. To je samo jedan od razloga za dobru informisanost i njihovo prepoznavanje, budući da je funkcionalna štitasta žleda i zaštitnica zdravog organizma.
Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest štitaste žlezde koje je otkriveno 1912. godine. Reč je o procesu u kojem ćelije zadužene za odbranu organizma napadaju zdravo tkivo, a kada ciljaju ovaj organ, može da dođe do upale štitaste žlezde.
Pacijent sa previše hormona štitne žlezde u krvi, u povećanom je riziku za nastanak abnormalnih srčanih ritmova, ubrzan rad srca, srčane insuficijencije, a možda i srčanog udara, ako pacijent u osnovi ima bolesti srca. Višak tireoidnih hormona je posebno opasan kod novorođenčadi i kod njih se nivo hormona treba pažljivo pratiti da bi se izbeglo oštećenje mozga.
Pacijenti sa hipotireozom obično primaju doživotno levotiroksin terapiju. Postojala je zabrinutost da će dugotrajna upotreba ovih lekova povećati rizik od osteoporoze. Međutim, studije pokazuju da kod žena u postmenopauzi, koje dugoročno uzimaju zamenu za tiroksin, ne postoji značajno povećan rizik za osteoporozu.
Nedostatak joda jedan je od ključnih nedostataka mikronutrijenata koji utiču na ljude i njihovo zdravlje. Hranljive materije neophodne su za zdrav život jer imaju direktan uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje. Jod je mineral od ključnog značaja za pravilno funkcionisanje našeg organizma. Takođe, je važan u ishrani za našu štitnu žlezdu. Nedostatak joda može imati ogroman uticaj na štitnu žlezdu i dovesti do problema.
Pre postavljanja dijagnoze ovog stanja, lekar treba da isključi faktore koji nisu povezani sa tiroidom, a koji mogu da podignu nivo TSH. Preporučuje se da lekari procenjuju nivoe TSH i T4 svaka 2-3 meseca.
Da bi postavio ispravnu dijagnozu, lekar može da traži da pacijent uradi kombinaciju sledećih analiza:
Test funkcije štitne žlezde: Za lekara ovo je pokazatelj koliko dobro radi štitna žlezda osobe. Visok nivo TSH i normalan nivo T4 ukazuju na subklinički hipotireoidizam.
Test antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO): Ovo može pomoći lekaru da izmeri nivo antitela protiv TPO u krvi. Povišena antitela na TPO mogu ukazivati na Hašimotov tireoiditis.
Ultrazvuk: Ultrazvuk može da otkrije stanje i oblik štitne žlezde. Tamnosive mrlje na ultrazvuku mogu ukazivati na hipotireozu.
Veoma visok nivo TSH u krvi ukazuju na smanjeno lučenje tirodine žlezde. Ovo stanje se dešava kada hipofiza proizvodi više TSH u nastojanju da stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi tiroidni hormon, ukazuju lekari. U slučaju smanjene funkcije štitaste žlezde TSH je povišen, dok su hormoni T4 i T3 sniženi.
Normalan nivo ovih hormona može da varira, u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući i laboratoriju gde se radi analiza. Normalni opseg za TSH u većini laboratorija je 0,4 mU / L do 4,0 mU /L. Ukoliko je TSH veći od 4,0 mU / L na ponovljenim testovima, verovatno imate hipotiroidizam.
Primenjuje se l-tiroksin. Uz pravilno lečenje hipotireoze prognoza je odlična.
Ukoliko mislite da imate problem sa štitnom žlezdom, preporuka je da uradite analizu krvi kako biste identifikovali bilo kakvu skrivenu reakciju na gluten koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži, ovsu, kamutu (vrsta pšenice). Ukoliko odlučite da ipak koristite gluten u svojoj ishrani, potrudite se da birate integralne vrste hleba, testenine i pirinač, jer sadrže puno vlakana i drugih hranljivih materija pa mogu poboljšati crevnu propustljivost koja može biti narušena u stanju hipotireoze.
Za pravilan rad štitne žlezde potrebni su:
Jod
Omega-3 masne kiseline
Selen
Vitamin A
Vitamin D
Cink
Dva najčešća stanja koja rezultiraju poremećajem rada štitne žlezde su hipertireoza (kada se proizvodi više tiroidnih hormona) i hipotireoza (niska proizvodnja i nedovoljno lučenje).
Kod hipotireoze osoba oseća nedostatak energije, malaksalost, osećaj težine u nogama, zadržava se tečnost u organizmu pa se javljaju otoci nogu, kapaka i lica, dobijanje u telesnoj težini, zimogrožljivost. Takođe, može doći do opadanja kose, a kod žena je čest i izostanak menstrualnog ciklusa.
Kada je reč o simptomima hipertireoze, pacijent, na primer, ima očuvan apetit, ali uprkos tome dolazi do gubitka telesne težine zbog ubrzanog metabolizma. Zatim se može javiti tremor (podrhtavanje) celokupnog organizma, takođe je, kao i kod hipotireoze, moguće opadanje kose, zatim promena raspoloženja, razdražljivost, anksioznost, znojenje dlanova… Kada govorimo o ispupčenosti očnih jabučica, odnosno egzoftalmusu, trečina pacijenata sa hipertireozom ima i taj simptom.
Žene sa hipotiroidizmom imaju smanjenu plodnost, čak i ako zatrudne, rizik od pobačaja je povećan. Takođe i rizik od gestacijske hipertenzije, anemije, abrupcije placente i postporođajnog krvarenja je povećan. Rizik od ovih komplikacija je veći kod žena sa kliničkim u odnosu na subklinički hipotiroidizam.
Nelečeni hipotiroidizam majke može dovesti do prevremenog porođaja, niske porođajne težine i respiratornog distresa kod novorođenčeta. Tokom godina akumulirano je dovoljno dokaza o ulozi tiroksina u normalnom razvoju fetalnog mozga. Prisustvo specifičnih nuklearnih receptora i tiroidnih hormona pronađenih u mozgu fetusa u 8. nedelji gestacije, slobodni T4 (hormon štitne žlezde) koji se nalazi u amnionskoj tečnosti ploda i dokaz prenosa tiroidnih hormona majke preko placente, naglašavaju ulogu tiroidnih hormona u fetalnom mozgu.
Brojne studije su ubedljivo dokazale da deca rođena od majki sa hipotireozom imaju značajno povećan rizik od oštećenja IQ rezultata (test inteligencije), neuropsiholoških razvojnih indeksa i sposobnosti učenja.
BONUS VIDEO Sve što ste želeli da znate o lekovima, a niste imali koga da pitate