Biohemičarka Sanja Vujčić raskrinkala je 10 najčešćih laži i dilema o RNK, odnosno mRNA vakcinama i pružila odgovore na česte dileme građana u vezi sa vakcinacijom.
Tekst naučnice prenosimo sa njenog bloga „Biohemijski kutak“.
„Da bi se pandemija završila jedino moguće rešenje je vakcinacija. Međutim, da bi se stvorio „kolektivni imunitet“ potrebno je da se vakciniše dovoljan broj ljudi, inače je sve uzaludno. Nepoštovanje preventivnih mera, „neće mene“ način razmišljanja i nedostatak empatije posebno su uticali na produžavanje pandemije širom sveta.
PROČITAJTE JOŠ
Međutim, osim toga, antivakserski pokret (odnosno ljudi koji krive vakcine za sve svoje životne i zdravstvene probleme) trudi se da bude što glasniji, koristeći između ostalog laži, koje se trude da ponove gde god mogu. Međutim, iza ovih izjava se obično krije samo mrak neznanja i nerazumevanja vakcinacije i imunog odgovora.
Zato, da se podsetimo nekih od najčešće korišćenih laži i kako stvari zaista stoje.
Osim što je vrlo sebičan način razmišljanja, ponovo počinje od nepoznavanja imunog odgovora. Za razvoj imuniteta u slučaju primene mRNA vakcine potrebno je 14 dana, a za razvoj punog imuniteta 28 (ovi podaci se odnose na Fajzer vakcinu). To znači da ukoliko razvijete imunitet protiv koronavirusa, to će se desiti posle 28 dana. Svako izlaganje virusu pre toga (tj. prekid pridržavanja preventivnih mera) direktna je provokacija da ipak dođe do zaražavanja.
U „normalnim“, nevanrednim situacijama ispitivanje vakcine može da traje prilično dugo. Najveći deo tog vremena ne odlazi na samo ispitivanje, već na raznorazne birokratske procedure, traženje dozvola i čekanje, a ponajviše zbog nedostatka novca. U uslovima globalne pandemije, te prepreke su prevaziđene jer su, zbog hitnosti razvoja vakcine, naučnicima sva sredstva, uključujući finansijska, obezbeđena. Međutim, ubrzavanje razvojnog procesa, ne utiče na naučne standarde, tj. kriterijume koje je i ova vakcina, kao i svaka druga, morala da zadovolji, da bi dobila pozitivnu procenu FDA o bezbednosti i efikansosti i dozvolu za hitnu upotrebu.
S tim u vezi, još češća laž.
Kao i svaki lek, nijedna vakcina nije 100 odsto bezbedna (odnosno verovatnoća da dođe do nekog neželjenog dejstva postoji) i 100 odsto efikasna (odnosno verovatnoća da se ne razvije imunitet postoji). Međutim, ta verovatnoća je kod vakcina veoma mala, a neželjena dejstva jako retka i uglavnom blaga (bol na mestu uboda, prolazna temperatura i sl.). Konačno odobrenje vakcina će dobiti nakon četvrte faze kliničkog ispitivanja, koje i predstavlja fazu regulacije i licencuru, ukoliko zadovolji sve kriterijume. Mi bismo bili zamorci za ovu vakcinu, da pre ove, četvrte faze, prve tri nisu postojale, odnosno da je vakcina proizvedena, a onda puštena u upotrebu, s verovanjem u reč proizvođača.
Između ove dve tačke stoji FDA, sa veoma strogim uslovima za izdavanje autorizacije za hitnu upotrebu, koju je FDA dala za ove vakcine, na osnovu detaljne analize i evaluacije podataka dobijenih posle prve tri faze kliničkih ispitivanja. Ono što je veoma važno naglasiti je da takvu dozvolu vakcina može dobiti samo u posebnim uslovima, kao što je potreba suzbijanja pandemije, ukoliko nema drugih bezbednih i efikasnih alternativa i to samo ukoliko je FDA utvrdila da su vrlo strogi kriterijumi za procenu bezbednosti i efikasnosti vakcine nakon prve tri faze zadovoljeni.
Nakon te dozvole, nastavlja se praćenje svih pojedinaca koji prime vakcinu i pojava eventualnih neželjenih reakcija, njihove učestalosti i sl. Uz pomoć VARES-a, FDA BEST programa i FDA Sentinel Programa i sl. vakcine i njihovi efekti nastavljaju vrlo pažljivo i kontinuirano da se prate. Ukoliko bi vakcina pokazala neočekivane neželjene efekte ili ukoliko bi pokazana efikasnost i bezbednost odstupala od one procenjene na osnovu III faze, vakcina ne bi dobila konačnu dozvolu i to bi bio krah za proizvođača.
Iz tog razloga, nikome, a ponajmanje proizvođaču ne odgovara da se vakcina ispituje po principu „ja mafijaš – ti zamorac“ i da vakcina zaista nema opisana svojstva. Tokom prve tri faze ispituje se primena različitih doza vakcine, kod različitih demografskih grupa, najpre samo na zdravim dobrovoljcima (I faza), potom na znatno većem broju osoba sa najčešćim zdravstvenim stanjima (II faza), a onda i na hiljadama ljudi (III faza).
Neophodno je dostaviti podatke FDA i o konstantnom praćenju zdravstvenog stanja najmanje polovine svih pojedinaca koji su primili vakcinu u periodu najkraće 2 meseca, nakon kompletne primene režima vakcine. Tek ukoliko se detaljnom analizom svih podataka utvrdi da je vakcina bezbedna i efikasna, ona može dobiti autorizaciju za hitnu upotrebu. Dakle, mRNA vakcine su bezbedne i efikasne.
Ničeg čudnog nema u tome. Nakon što je pronađen način dostavljanja mRNA ćeliji slobodno možemo reći da je otvorena nova era terapijskih mogućnosti. Međutim, zadržimo se na vakcinama. Imuni sistem je vrlo složen sistem ćelija koji nas brani od infekcija. Pokušaću da objasnim što jednostavnije. mRNA (ili informaciona, iRNK kako je znamo iz škole) predstavlja genetsku informaciju u vidu lanca nukleotida, koja diktira koji protein će da se sintetiše. Tri nukleotida u nizu čine šifru za sintezu određene aminokiseline, a čitav niz, tj. redosled aminokiselina čine osnovnu strukturu proteina.
Dakle, mRNA sadrži informaciju koji će protein ljudska mašinerija za sintezu proteina da napravi. Vakcina se ubrizgava u mišić gornje ruke, čime mRNA nalazi svoj put do B ćelije da preda informaciju, odnosno da se na osnovu nje sintetiše protein. Nakon toga, kao i uvek u sintezi proteina, mRNA se razgrađuje. Sintetisani protein preuzimaju odgovarajuće ćelije imunog sistema na sebe i prezentuju ga tj. pokazuju drugim ćelijama, koje su zadužene da prepoznaju da li su već „videle“ taj protein, tj. da li je organizmu on stran. Ukoliko je protein stran, počinje proces imunizacije, tj. pravljenja antitela na taj protein, čime je organizam stekao mogućnost da se odbrani ukoliko se ponovo sretne sa stranim proteinom, tj. da brzo napravi veliku količinu antitela. Taj protein je spike-protein (ili S-protein – šiljak) u ovoj našoj priči. Ne postoji način da organizam pogreši i krene da pravi nešto drugo, jer bi to značilo da je izgubio sposobnost za sintezu proteina, a u tom slučaju ne bismo bili kandidati za vakcinu, jer ne bismo bili živi.
Ovo je već teška budalaština i širenje neopravdanog straha. mRNA vakcine sadrže samo jedan protein koronavirusa – spike protein. Sam, bez virusa, protein ne može da uzrokuje koronu, jer virus kao i svaki organizam funkcioniše kao celina. Ako izolujete miozin iz mišića čoveka, pa ga ubacite u ćeliju, ta ćelija neće dobiti sposobnost da trči, kao što vi to možete zahvaljujući miozinu mišića.
Takođe, ukoliko se osoba zarazi nakon primanja vakcine, jer je došla u kontakt sa virusom pre završetka perioda razvoja imuniteta COVID-19 nije izazvala mRNA vakcina, već koronavirus koji ne potiče iz vakcine.
Jao, jao i jao. Šta se desi kad neko previše gleda forenzičke serije, a nije baš pazio na biologiji. DNK se nalazi u jedru ćelije, a sinteza proteina na osnovu mRNA se odvija u citoplazmi. mRNA, ni unutrašnjeg ni spoljašnjeg porekla, ni na koji način ne može da uđe u jedro ćelije. To prkosi osnovnim zakonima biologije ćelije, na kojima leže čitav niz neverovatnih medicinskih dostignuća, jer se u ljudskom organizmu od DNK dobija mRNA, a nikada i nikako obrnuto. To znači da ubrizgana mRNA neće ni ući u isti prostor u kom se nalazi DNK, a kamoli dobiti priliku da tu DNK izmeni.
mRNA vakcine nisu potpuno nova tehnologija. mRNA se ispituje već 30-ak godina, a prethodno su isprobane vakcine za grip, zauške i dr. Osim toga, mRNA tehnologija je već isprobana i kod terapije kancera. Kineska vakcina, prema postojećim podacima, ima mnogo manju efikasnost, verovatno zbog toga što se unosom celog virusa prave antitela ne samo na S-protein, odgovoran za efekte koje koronavirus ostvaruje, već i na druge delove virusa. Ukoliko izbor postoji, najbolje je vakcinisati se vakcinom najveće efikasnosti i bezbednosti. Ipak, bolje je i kineska vakcina nego nevakcinisanje.
Zato što je sada već potvrđeno da je imunitet nakon preležane bolesti kratkog veka, te da je vrlo moguće ponovno zaražavanje. Što je virus duže prisutan, veća je i verovatnoća da mutira u opasniju varijantu i da se stvori soj na koji vakcina neće imati efekta. Iz tog razloga je bitno da svi koji smeju dobiju vakcinu što pre, kako bi se zaustavio lanac širenja. Čak i ako je osoba preležala kovid 19, preporuka je da primi vakcinu, kako bi se rizik od ponovnog zaražavanja sveo na minimum. Takođe, rezultati ispitivanja posledica koje korona ostavlja na duge staze na zdravlje su zastrašujući, a rizik od vakcinacije je daleko manji nego rizik od reinfekcije i štetnih posledica kovida 19.
Virus „običnog gripa“ (kako ga nazivaju oni koji šire ovu misao) ne ostavlja oštećenja na višestrukim organskim sistemima, logikom koja je za sad jasna samo virusu. Sve veći broj ljudi se širom sveta javlja sa kardiovaskularnim, neurološkim, gastrointestinalnim i drugim sekundarnim posledicama preležanog kovid-a. Osim toga, trenutno ne vlada pandemija virusa gripa tj. ne postoji tako visoka verovatnoća za inficiranjem, kao koronavirusom. Iz tog razloga je ovo poređenje besmisleno.
Neistina. Jedina kontraindikacija (razlog da se vakcina ne primi) je teška alergija na neki sastojak vakcine, npr. polietilenglikol (PEG). Alergije na lekove i hranu nisu kontraindikacija i takve osobe smeju da prime vakcinu. Kod osoba sa istorijom anafilakse (teške alergijske reakcije) nepovezanom sa sastojcima vakcine ili vakcinacijom uopšte, preporuka je produženo praćenje (30 min) nakon injekcije u odnosu na uobičajenu dužinu praćenja (15 min).
Zahtev da se osobe sa istorijom anafilakse na bilo koju vakcinu ne vakcinišu je naknadno uveden, zbog pojave slučajeva anafilakse (iako jako retkih). To je čist primer šta se desi kad se uoči nešto što nije zabeleženo u prethodnoj fazi i potvrda da to ponajmanje proizvođaču odgovara, jer se primena kod ljudi sa tim stanjem obustavlja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare