Test koji spasava živote.
Prevencija je najbolji lek, kazaće mnogi lekari. Kad je reč o kanceru, opakoj bolesti koja svake godine uzima stotine života u Srbiji, nikad nije bila važnija. A jedan deo populacije zapravo može da smanji svoj rizik od obolevanja od raka dojke i jajnika, testiranjem na mutaciju BRCA 1 i BRCA 2 gena.
Naime, ukoliko su vaši najbliži srodnici u ranom dobu oboleli od kancera, vrlo je verovatno da su nosioci mutacije ovih gena, a samim tim i vi imate 50 odsto šanse da ste takođe nosioci mutacije. To onda znači i da imate veoma visok rizik od razvoja kancera.
O mutaciji BRCA gena i testiranju koje može da spasi život, razgovarali smo sa doktorkom Draganom Đilas, radiološkinjom i onkološkinjom.
„BRCA 1 I BRCA 2 su skraćenice za gene čije mutacije izazivaju karcinom dojke, karcinom jajnika i mogu da izazovu neke druge karcinome. Postoje porodice u kojima postoji nasleđe mutacije ovih gena. Taj sam gen treba da bude mutiran da bi mogao da izazove karcinom dojke“, objašnjava dr Đilas.
Šansa da će nosilac tog mutiranog gena dobiti rak je jako velika – preko 80 odsto, kaže nam doktorka.
„Ako je majka nosilac tog gena, vaša šansa da ste ga nasledili je 50 odsto. Ako majka nema mutaciju, onda nema nikakve šanse da ćete je imati – ne može da ‘preskoči’. A ako je imamo, onda je naša šansa za razvoj karcinoma izrazito velika“, upozorava.
Muškarci s nasleđenim mutacijama BRCA gena takođe su suočeni s povećanim rizikom od raka dojke.
Ako nemamo mutaciju, i dalje imamo šansu da dobijemo karcinom dojke, jer je samo 10 odsto svih karcinoma dojke izazvano mutacijom nekog gena – ne samo BRCA, već postoji sedam visokorizičnih, ali su najčešći BRCA 1 i BRCA 2, objašnjava dr Đilas.
Danas postoje testovi koji mogu da omoguće dokazivanje da neko ima mutaciju BRCA 1 ili BRCA 2 gena. Test je namenjen osobama u čijoj medicinskoj istoriji je zabeleženo rano nastupanje raka dojke ili jajnika, ili u čijoj porodičnoj istoriji, kod najbližnih srodnika, I to ženskog roda (majke, mamine mame ili sestre) je zabeležen karcinom jajnika u nekom ranijem životnom dobu – obično pre menopauze, govori lekarka.
Testiranje na mutaciju BRCA gena se može uraditi besplatno na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
„Potrebno je da se pacijenti za koje se sumnja da imaju mutaciju gena jave na odeljenje genetike, a onda će njihovi lekari da odrade da li postoji šansa da imaju mutaciju i da prihvate njihov materijal na analizu. Dosta se dugo čekaju rezultati, ali naši genetičari dosta precizno rade tu analizu“, otkriva dr Đilas.
Testiranje se vrši i u privatnim klinakama i laboratorijama, ali je cena te procedure jako visoka, uglavnom zato što se materijal za analizu šalje u inostranstvo. U pitanju je krvni test.
Kada se dokaže da postoji mutacija kod osoba koje nisu obolele od raka, onda je dilema kako savetovati takve pacijene, priznaje dr Đilas.
„Tu ne postoje stanovišta koja su podjednaka za sve ljude i države, nego su individualno različita – od toga da ih treba češće pratiti, da se najmanje jednom godišnje se definitivno moraju kontrolisati, do toga da u bogatijim zemljama se savetuje da im se od 35. godine radi godišnja magnetna rezonanca dojki, jer je to najjača, ali i najskuplja metoda“, kaže lekarka.
Takođe se savetuje obostrana amputacija dojki – što je uradila Anđelina Džoli pre nekoliko godina.
„Time je zaista stavila veliki akcenat na analizu mutacije ovih gena i skrenula je pažnju javnosti. Uradila je zaista veliku stvar za čovečanstvo. Ona je imala mutaciju BRCA gena i uradila je obostranu amputaciju, što znači da je u njenom slučaju izvađeno žlezdano tkivo, ostavljene su koža i bradavice i stavljeni su slikonski implatati“, pojašnjava dr Đilas.
Onkološkinja kaže da, kada bi bila u situaciji da je nosilac mutiranog gena, lično bi uradila preventivnu mastekomiju.
„Posebno jer žene koje su nosioci mutiranog gena karcinom dojke dobijaju u ranijem životnom dobu, pa nema smisla čekati 10 godina pa onda to uraditi. Pre neki dan sam bila u komunikaciji s ženom čija mama i sestra su imale karcinom dojke. Ona je znala kad je dobila karcinom jajnika da ima mutaciju gena, ali se nije odlučila za amputaciju dojke. Sada ima karcinom obe dojke. Možda je trebalo ranije da amputira da se to ne desi, sada će to svakako morati, ali uz dodatne rizike i hemoterapiju“, govori.
Ukoliko pacijent ne želi da se podvrgne takvoj operaciji, mora obavezno da se pregleda svake godine kod radiologa koji su obučeni za preglede dojki, dodaje dr Đilas. U našoj zemlji skoro niko ne radi magnetnu rezonancu, već se radi kombinacija ultrazvučnih i mamografskih pregleda – uprkos tome što je magnetna rezonanca najpouzdanija metoda za rano otkrivanje promena.
Osobe koje saznaju da su nosioci mutiranih BRCA gena i požele mastektomiju, nailaze na novi problem. Te operacije kod nas pacijenti rade na lični zahtev i onda to plaćaju. Retko ko može da obezbedi da se to uradi na račun fonda, u nekoj ustanovi, otkriva dr Đilas.
„Trebalo bi da se postoji tim od plastičnog i onkološkog hirurga, koji postoji samo u retkim bolnicama, a ti hirurgi su uglavnom zauzeti lečenjem pacijenata koji već imaju rak. Pacijenti su onda prepušteni sami sebi da nađu nekog hirurga i da se s njim dogovore, pa se operacije rade privatno“, ukazuje.
Treba znati da ta operacija može dati estetski prihvatljive efekte, ali dojke nikada neće izgledati kao normalne dojke koje nisu imale takav zahvat.
„Takođe, ne izgledaju kao operisane dojke kada se radi ugradnja implatata u estetske svrhe. Ženama koje rade estetski zahvat se ostavi njihovo tkivo i dojke mogu da izgledaju prirodno. A kada se radi iz zdravstvenih razloga, ako hoćemo da postignemo pravi rezultat, mora se velika količina dojke odstraniti, a onda koža leži na implantatu. Ali je bolje tako nešto, nego da se potpuno amputiraju“, smatra lekarka.
Najzad, važno je napomenuti da postoje i drugi faktori rizika za obolevanje od raka dojke koje lekari uzimaju u obzir, napominje dr Đilas.
„Medicina danas mora da sagledava svakog pacijenta kao individuu. Ako ta osoba osim ovog faktora rizika ima guste žlezdane dojke i mi to ustanovimo na prvom mamografskom snimanju, onda ćemo pojačati mere predostrožnosti. Takođe, ako je osoba bila na hormonskim terapijama, ako je imala zračenje grudnog koša zbog drugog karcinoma… Pod većim rizikom su gojazne žene, jer u masnom tkivu ima više estrogena, kao i žene koje su ranije dobile mentruaciju. Ono što takođe primećujemo, a što nije lako merljivo, je da žene koje trpe kontinuirane stresove, koje su maltretirane, žive s alkoholčarima, češće obolevaju“, zaključuje dr Đilas.
***
BONUS VIDEO: Epidemija kancera uz kovid pandemiju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare