Većina ljudi koji pate od migrene, imaju je jednom do dva puta mesečno.
Migrene su više od obične glavobolje.
Pulsirajući bol počinje duboko u mozgu i obično ostaje usresređen na jednom delu glave, dok se bol vremenom pojačava.
Procenjuje se da se 40 miliona ljudi u SAD-u i otprilike šest miliona u Velikoj Britaniji bori sa migrenama, pri čemu većina pati od napada jednom do dva puta mesečno.
Pročitajte još:
Neurolozi još uvek pokušavaju da utvrde uzroke migrene – koja je povezana sa sužavanjem i širenjem krvnih sudova, kao i disfunkcijom u nervnom sistemu. Međutim, zna se da sledećih šest stvari mogu da utiču na vašu migrenu, a evo koje su to:
Mnogi ljudi povezuju voćne ili cvetne note parfema sa zabavnim noćnim izlascima sa prijateljima ili romantičnim sastancima – ali za one koji pate od migrene to je glavni okidač.
Prema istraživanju Američkog društva za glavobolju iz 2016. godine, parfem je vodeći pokretač mirisa za osobe koje pate od migrene.
Hemikalije u parfemima, sredstvima za čišćenje i dimu cigareta koje aktiviraju signale mirisa u našem mozgu poznate kao mirisi ponekad mogu iritirati sinuse, što dovodi do jakih glavobolja.
Ova netolerancija na miris naziva se osmofobija, koja ne samo da pogoršava postojeće napade migrene, već može i da podstakne nove.
Koliko god to izgledalo kontraintuitivno, napadi migrene na kraju dugog dana ili nedelje kada se stres smanjio nisu neuobičajeni.
Neurolozi smatraju da su ove opuštene migrene rezultat fluktuirajućih nivoa hormona kortizola, koji raste u vreme stresa i pada tokom perioda opuštanja, što doprinosi početku napada.
Istraživači iz Montefiore centra za glavobolju i Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn na Univerzitetu Ješiva ispitali su vezu između opuštanja nakon stresa i pojave migrene u studiji iz 2014.
Otkrili su da ljudi skloni migrenama koji imaju drastično smanjenje nivoa stresa imaju veći rizik da dobiju migrenu sledećeg dana.
Vodeći autor dr Ričard Lipton rekao je da je rizik od napada migrene bio skoro pet puta veći tokom prvih šest sati opadanja stresa nego u drugim vremenima.
U isto vreme, mnogi ljudi veruju da seks može ublažiti simptome migrene. Oslobađanje endorfina, ili hormona za podizanje raspoloženja, proizvedenih tokom orgazma, može pomoći u blokiranju percepcije bola u telu.
Otprilike trećina obolelih od migrene kaže da kada se naviju olujni oblaci, nebo potamni, a vetar pojača, njihovi simptomi se pogoršavaju.
Ljudski sinusi su ispunjeni vazduhom i kada barometarski pritisak opadne kada se oluja navali, stvara se razlika između pritiska spoljašnjeg vazduha i vazduha u vašim sinusima, što dovodi do bola.
Čak i manji pad atmosferskog pritiska koji neizbežno dolazi sa vremenskim prilikama može dovesti do iscrpljujuće glavobolje.
Grupa od 34 pacijenata sa migrenom u Japanu zamoljena je da vodi dnevnik u koji bi zapisivala atmosferski pritisak kada osete da migrena dolazi. Standardni barometarski pritisak na nivou mora je oko 1013 hektopaskala (hPa).
U dnevničkim zapisima obolelih od migrene otkriveno je da je atmosferski pritisak kada su pacijenti razvili migrenu u rasponu od 1003 do 1007 hPa, a da su pacijenti razvili migrenu kada se atmosferski pritisak smanjio za šest do 10 hPa.
Svaki put kada se naljutite, primetićete da vam se mišići ramena skupljaju i vrat se napet. Visok nivo besa je povezan sa povećanom napetošću mišića i podložnošću intenzivnijem fizičkom bolu.
Napetost mišića je refleks na spoljašnje stresore kao što su događaji koji čoveka ljute. To je način da se telo zaštiti od bola. Ovaj visceralni odgovor na bes i frustraciju može dovesti do napada migrene.
Veza između besa i fizičke napetosti mišića se još uvek ispituje, ali neke studije su pokazale da većina ljudi koji se bave hroničnim bolom takođe imaju problema sa obradom i kontrolom svog besa.
Fizički simptomi besa su široki, od zategnutosti mišića i nesanice do povišenog krvnog pritiska, što je sve pokazalo veze sa napadima migrene.
Skoro 10 odsto ljudi škrguće zubima, stanje koje se zove bruksizam, a najčešće se dešava dok spavamo, kada ljudi nisu svesni šta zapravo rade.
Ali škripanje zubima može da bude okidač za bolove u vilici i ostatku glave, koji dalje mogu da izazovu migrenu.
Mnoge vrste sireva – gorgonzola, stari čedar, švajcarski i parmezan, sadrže jedinjenje koje se zove tiramin.
Tiramin je supstanca koja se formira kako se različiti proteini unutar sira postepeno razlažu, tako da što duže sir stari, to će više tiramina sadržati. To je takođe aminokiselina koja se prirodno nalazi u telu koja pomaže u regulisanju krvnog pritiska.
Tačan mehanizam koji povezuje tiramin i migrenu se još uvek istražuje. Ali naučnici posmatraju enzim u telu koji razlaže monoamine poput tiramina koji se zove monoamin oksidaza (MAO). Ljudi sa nedostatkom MAO skloniji su glavobolji nakon što jedu hranu bogatu tiraminom.
I za kraj, ljudi sa migrenama imaju preosetljiv nervni sistem. Kada se neuroni „pokvare“, oni mogu stvoriti ono što se naziva neurogena upala, a to je ono što uzrokuje bol. Šta uopšte uzrokuje tu vrstu neuronske greške, nije jasno, ali znaci ukazuju na genetiku, prenosi DailyMail.
***
BONUS VIDEO: Zablude o lečenju mamurluka
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar