0
Samoubistvo uspešne lekarke V. S. A. u Beogradu uzdrmalo je javnost u Srbiji. Delovalo je kao da ima savršen život, a odlučila je da ga okonča tako što je dva puta sebe ubola nožem u srce. Mladi reditelj Igor Vuk Torbica otišao je u Rovinj poslom, da bi samo koji dan kasnije stigla vest o njegovoj tragičnoj smrti i oproštajnim pismima koja je ostavio. Stručnjaci već neko vreme upozoravaju na to da će pandemija imati ozbiljne posledice po psihičko zdravlje ljudi, a dva slučaja samoubistva koja trenutno okupiraju domaće medije tek su vrh ledenog brega.
„Mentalni poremećaji (naročito depresija i zloupotreba psiho aktivnih supstanci) povezani su sa više od 90 odsto svih slučajeva samoubistava. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je samoubistvo kompleksni fenomen koji je rezultat različitih sociokulturnih i ličnih faktora, te da se rizik od samoubistva povećava u periodima socioekonomskih, porodičnih i individualnih kriza (npr. gubitak voljene osobe, prekid emotivne veze, gubitak posla ili imovine, kriza identiteta i sl.)“, navodi se na sajtu Centra Srce za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistava.
Pročitajte još:
Kriza kroz koju prolazimo zbog pandemije koronavirusa svakako bi mogla da bude okidač. Stres i depresija značajno su se povećali kod građana Srbije u odnosu na period pre pandemije, bili su prvi su zaključci studije grupe novosadskih psihologa o aktuelnom stanju mentalnog zdravlja u Srbiji. Od proglašenja epidemije kod nas je zabeležen nagli porast broja samoubistava, ali MUP krije koliko se ljudi ubilo tokom vanrednog stanja.
„U ovom periodu, nažalost, može da se očekuje još ovakvih događaja… Nakon kriza popuštaju naši mehanizmi odbrane i tada dolaze do izražaja sve stvari koje smo potisnuli u prethodnom periodu“, smatra Lidija Vasiljević, psihološkinja i psihoterapeutkinja, koja je u razgovoru za Nova.rs pokušala da objasni misteriju samoubistva lekarke.
Ona smatra da brutalan način samoubistva ukazuje na veliki bol koji je ova žena trpela.
„Ne možemo sad da spekulišemo o tome zašto je ta osoba odlučila da sebi oduzme život. Pominje se ritualno samoubistvo, međutim meni se čini da je tu reč o simbolici snage koju je ta osoba imala. Srce je simbol snage i duše. Potrebna je velika snaga da se tako nešto uradi, i uz odustajanje od života“, smatra dr Anđelka Kolarević, psihijatar.
Zašto se ubije osoba za koju nam se čini kao da ima sve?
Depresija ima mnogo lica. Jedno je prelepo lice mlade voditeljke koju svi vole, koja prijateljima priča o velikim planovima i ludo se provodi po klubovima. Jedno je lice talentovanog reditelja kojem se predviđa sjajna budućnost. Da, jedno je i lice doktorke koja ima porodicu, uvek je nasmejana i brine o svim ženama u Srbiji. To su osobe kojima ljudi zavide, deluju kao da imaju savršen život i da znaju svoj put. To su osobe za koje nismo mogli da verujemo da su izvršile samoubistvo.
Još o mentalnom zdravlju:
„Mi nečiju uspešnost procenjujemo uglavnom kroz materijalno – da li je ta osoba uspešna u karijeri, koliko novca zarađuje, kakve mogućnosti izbora ima u životu… Osoba koja se bori s depresijom nema te kriterijume, ona ima kontakt s realnošću, ali joj ta realnost ne daje nikakve opcije. Ona je preplavljena crnilom, ne vidi mogućnost izbora, samo bezizlaznost“, kaže psihološkinja Ana Mirković za Nova.rs.
Prema njenim rečima, ogromna je razlika u percepciji između društva i osobe koja se bori s depresijom, a primer je, kaže, mladić čiji život, svako ko ga je makar jednom video u medijima, smatra dragocenim, a on sam smatra da ne može da se izbori i svoj život ne procenjuje vrednim. To što neko izgleda kao da „ima sve“, dakle, nema nikakvog značaja u kontekstu mraka depresije i unutrašnjih borbi, koje nekad čine da samoubistvo deluje kao jedini izlaz.
„I naizgled uspešni ljudi izgube volju za životom, misle da njihov život nema smisla ili izgube nešto što im je vredno. Neki slučajevi samoubistva ostanu misterije. Duboko u čoveku nastane osećaj besmisla, nepoverenja u svet oko sebe i život. Javlja se taj neki osećaj samoprezira i sebe krive zbog promašenog života, bez obzira na to što se ljudima njihovi životi ne čine takvim“, objašnjava dr Anđelka Kolarević.
Ali kako se desi da donesu tako strašnu odluku, a da to niko ne primeti?
Uvek postoje znakovi – treba ih prepoznati
„Uvek postoje suptilni znakovi. Osoba priča o smislu života, o smrti, priseća se onih koje je izgubila, postoji neka seta, testiranje vrednosti života… Te osobe se uvek opraštaju na neki način. Ali moramo biti senzibilni da primimo takvu informaciju, nekad je i podsvesno zanemarujemo jer se sami plašimo samoubistva i gubitka kontrole“, objašnjava dr Kolarević.
„Mi kao društvo nismo senzibilisani za depresiju“, smatra i Ana Mirković. „Kod nas su reakcije na mračne misli najčešće: Ma daj, nije ti ništa, proći će… Imaš osobu koja je mračna i koja ne vidi rešenje na kraju tunela, i dodatno je frustriraš i stresiraš time da mora da bude dobro. Zato je jedan od ključnih ciljeva SZO, kada je u pitanju mentalno zdravlje – edukacija“.
Istraživanja su pokazala da oko 80 odsto ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju određene znakove, napominju iz Centra Srce i daju listu potencijalnih upozorenja:
Naravno, svaka od ovih karakteristika sama po sebi ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo.
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
– Stručnjaci za mentalno zdravlje kao što su psihijatri i psiholozi
– Klinike i Centri za mentalno zdravlje
– Klinički socijalni radnik
– Psihijatrijska bolnica sa odeljenjima i ambulantom
– Ambulanta državne bolnice
– Privatne klinike
– Lokalna medicinska i / ili psihijatrijska društva
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na lečenje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi građani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:
– overena zdravstvena knjižica,
– uput za specijalistički pregled od lekara nadležnog Doma zdravlja.
– za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadležne komisije.
Specijalistički konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara opšte prakse beogradskih opština ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.
Hospitalno (stacionarno) lečenje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na kliničkim odeljenjima (Palmotićeva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmotićeva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolničkom lečenju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
