0
Mnogi su je koristili u svrhu poboljšanja zdravlja vekovima pre nas.
Od davnina čovek koristi blagodeti prirode da bi poboljšao svoje zdravlje i izlečio se od različitih bolesti. U potrazi za univerzalnim prirodnim lekovima otkrio je čagu, gljivu koja parazitira na drveću.
Sam naziv čaga u prevodu znači ’’gljiva’’, a reč je pozajmljena najverovatnije iz tatarskog jezika. Takođe, nosi nadimke ’’crno zlato’’ i ’’kraljica bilja’’ zbog specifičnog izgleda i značaja za čoveka.
Izvor je brojnih hranljivih materija koje su neophodne našem telu. Zbog toga se sve češće dodaje u jelovnik i dijete u različitim formama.
Čaga je parazitska gljiva, koja raste na ruskim brezama, na visini između 10-30 metara . Nazivaju je parazitom, jer upija sve lekovito sadržano u korenju, stablu i granama breze i sve te supstance daje ljudima.
Obično raste u severnim krajevima Sibira, gde se temperatura spušta i do -40° C. Ima izgled crne ispucale mase, nepravilnog oblika. Sibirska divlja čaga se sakuplja nakon određenog broja godina parazitiranja na drvetu breze. Najlekovitija je obično posle 25 godina. Tek tada količina lekovitih supstanci dolazi do najvišeg nivoa koji je potreban svima nama.
Ova izuzetna medicinska gljiva sadrži preko 200 nutritivnih supstanci. Čaga je bogata: aminokiselinama, enzimima, oligoelementima (bakar, selen, cink, mangan, germanijum), mineralima: magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum, gvožđe, fosfor; vitaminima B1, B2, B5, vitaminom K, vitaminom D2 (ergosterolom), koga druge biljke inače ne poseduju.
Čaga je moćan izvor više vrsta polisaharida- beta glukana, triterpena, sterola, saponina, inotodiola, trametenolične kiseline, SOD enzima i njenog glavnog sastojka betulinske kiseline, za koju je dokazano da uništava kancerogene ćelije.
Pročitajte više
Svetski poznata ličnost, ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin, uveo je čagu u zapadni svet kroz svoj roman „Odeljenje za rak“, objavljen 1969. godine. U ovom dirljivom, autobiografskom delu, Solženjicin opisuje kako ga je lečenje čagom izvuklo iz kandži najteže bolesti, iz poslednjeg stadijuma raka i izvelo u novi život, koji je trajao još 55 godina (1918-2008).
O ovoj moćnoj gljivi pisali su i Sbitnjeva Evgenija u knjizi pod imenom „Čaga gljiva protiv 100 bolesti“, pisac Danilov Nikolaj Ilarionovič „Lekovita Čaga“, Postoji i knjiga koja sadrži najnovija naučna istraživanja i klinička ispitivanja, pod naslovom „Čaga – gljiva senzacija“, čiji je autor najčuvenija doktorka fungi-terapeut Irina Filipova.
Pročitajte više
Preparati od čage danas se proizvode u različitim formama: ekstrakt u kapsulama, ekstrakt u prahu i čaj. Razlika je u tome, što je čaj osušena čaga, a ekstrakt čage koncentrat biološki aktivnih supstanci, izvučenih iz tela ploda Čage i ima jačinu nekoliko desetina puta veću u odnosu na čaj.
Bez obzira što njen unos ne nosi sa sobom opasnosti po zdravlje, porazgovarajte sa stručnim licem koji prati vaše zdravstveno stanje oko konzumacije ove gljive. Tako će se za vaše potrebe lakše odrediti neophodna doza i dužina primene .
***
Bonus video: Imate slab imunitet? Ove biljke mogu da vam pomognu
