Ruska hrana je nešto ubedljivo najgore što sam probala

Jedna od bitnijih stavki na putovanju mi je isprobavanje lokalne hrane i uživanje u otkrivanju novih ukusa. Ipak, nikada nisam čula da neko priča o ruskoj kuhinji u pozitivnom kontekstu, pa nisam imala velika očekivanja pre odlaska u Rusiju. Znam da o ukusima ne treba raspravljati, ali kombinacije koje Rusi prave pri spremanju nekog jela su neoprostive i moj srpski želudac definitivno nije navikao na to. Kaša od heljde sa kuvanim jajima i kuvanim krompirom za doručak je jednostavno nešto što ne ide.Rusija je velika zemlja i samim tim je njihova hrana poprimila gastronomsku kulturu raznih naroda sa kojima se graniče, ali, tokom mog boravka tamo, stekla sam utisak da se nisu najbolje snašli s tim. Sve se uglavnom vrti oko ribe, krompira, heljde i kupusa.Ruska hrana nije toliko raznovrsna, uglavnom se drže njihovih tradicionalnih jela koja su jednostavna za spremanje i zapravo zdrava. Mi smo navikli na jaku i masnu hranu pa su mi njihovi specijaliteti uglavnom bili bljutavi i bezukusni.Nisam mogla baš da se oslonim ni na grickalice kao opciju. Iako sam veliki ljubitelj morskih plodova, ne želim da grickam sušene oštrozube morske guštere uz pivo, što je među Rusima jako popularno. U njihovim marketima pored regularnih čipseva stoji tona slaniša od ribe u raznim oblicima. Kupila sam grickalice od sušene hobotnice i dobila napad panike kada sam u bioskopu otvorila kesicu i kada je smrad preplavio celu salu.

Možda nešto iz pekare? U pekari sam slučajno uzela pecivo koje je bilo punjeno kuvanom džigericom sa lukom nakon čega mi se zgadio život. Inače ne preporučujem ni jedenje bilo kakvog obroka sa mesom, jer i u najboljim restoranima, ono ima ukus kao da je kupljeno u najjeftinijem supermarketu pred istek roka.Rusi nisu vični korišćenju začina, sem kada mariniraju ribu i nisam uspela da shvatim njihovu pomamu za majonezom, koga jedu u ogromnim količinama.Takođe sam imala osećaj kao da se takmiče ko će više oskrnaviti jadni krompir, koji ni kriv ni dužan, završi u toploj vodi pa onda to "jelo" dobije naziv - supa. Supe sa kupusom i supe od žitarica neću ni da komentarišem... Ne znam zašto me niko nije upozorio da su im i pojedini slatkiši od krompira, pa tako imate osećaj kao da jedete kuvani krompir preliven čokoladom.Prolaznu ocenu svakako dobija boršč, njihova tradicionalna čorbica koja je dosta hranljiva.Uglavnom, mesta na kojima umesto jelovnika dobijete karticu sa QR kodom treba zaobilaziti u širokom luku. Ako vidite i inspirišuće poruke na engleskom (iako ga niko ne zna) na zidovima, to je znak da bežite jer vas čeka baš loša hrana.

Srećom, postoji alternativa. Svaki veći grad je pun restorana sa gruzijskom ili kazahstanskom hranom i to je totalno druga priča. Neka njihova jela su dosta slična našim, poput gruzijske komplet lepinje koju omladina obožava.Rusija ima mnogo toga da ponudi ali nažalost, hrana nije jedna od stvari zbog koje bi trebalo otići tamo.***Bonus video: Šta je to intuitivna ishrana? – gosti Ana Gifing i Tanja Mraović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tajetointuitivnaishranagostianagifingitanjamraovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2947226"]