Zašto je tako značajna ova vest?
Pozadina vesti o novoj krvnoj grupi zapravo vodi do priče o nerođenoj bebi koja je bila loše. Lekari njene majke u bolnici u Velikoj Britaniji znali su da nešto nije u redu sa krvlju fetusa, pa su odlučili da urade hitan carski rez znatno pre termina porođaja. Ali uprkos tome i naknadnim transfuzijama krvi, beba je doživela krvarenje u mozgu sa razornim posledicama i, nažalost, preminula.
Lekarima nakon toga nije bilo jasno zašto je došlo do krvarenja. Ali postojao je trag u krvi majke, gde su lekari primetili neka čudna antitela. Nešto kasnije uzorak krvi majke stigao je u laboratoriju u Bristolu i tamošnji naučnici su došli do zapanjujućeg otkrića: ženina krv je bila ultraretka, zbog čega krv njene bebe nije bila kompatibilna sa njenom. Moguće je da je to podstaklo njen imunosistem da proizvodi antitela protiv krvi njene bebe – antitela koja su prošla kroz placentu i povredila njeno dete, što je na kraju dovelo do smrti.
Proučavanjem krvi majke naučnici su uspeli da otkriju zašto je tačno njena krv bila drugačija i u tom procesu potvrdili su novi skup krvnih grupa – sistem „Er“, 44. po redu koji je opisan.
Er antigen je otkriven pre mnogo godina, ali nova studija je prva koja opisuje različite mutacije antigena. Stručnjaci su rekli da, iako je to retkost, može biti od velike važnosti da lekari i medicinske sestre obrate pažnju ako imaju problema sa dijagnostikom pacijenta.
Pročitajte još:
Sada, razotkrivanjem molekularnog identiteta relativno nove krvne grupe javila se nada da bi tragični događaji poput opisanog gubitka bebe mogli da se spreče u budućnosti.
„Ovaj rad pokazuje da čak i nakon svih dosadašnjih istraživanja, crvena krvna zrnca i dalje mogu da nas iznenade“, kaže Eš Toje, biolog sa Univerziteta u Bristolu.
Krvna grupa opisuje prisustvo i odsustvo kombinacija proteina i šećera koji oblažu površinu naših crvenih krvnih zrnaca. Iako mogu da služe u različite svrhe, naše telo generalno koristi ove antigene na površini ćelije kao identifikacione markere pomoću kojih se odvaja od potencijalno štetnih napadača. Nama je najpoznatiji ABO sistem krvnih grupa i rezus faktor (Rh+ i Rh-), uglavnom zahvaljujući njihovoj primarnoj važnosti kod transfuzije krvi.
Ali zapravo postoji mnogo različitih sistema krvnih grupa zasnovanih na širokom spektru antigena na površini ćelije i njihovih varijanti. Većina glavnih identifikovana je početkom 20. veka. Er sistem se na radaru naučnika pojavio 1982. godine, formirajući osnovu za 44. krvnu grupu. Šest godina kasnije identifikovana je verzija po imenu Erb. Šifra Er3 je korišćena da opiše odsustvo verzija Era i Erb.
Iako je već decenijama jasno da ovi antigeni krvnih zrnaca postoje, premalo se zna o njihovom kliničkom uticaju. Kada se krvna ćelija pojavi sa antigenom koji naše telo nije klasifikovalo kao jedan od naših, naš imunosistem se aktivira, šaljući antitela kako bi označila sumnjive ćelije koje nose antigen za uništenje.
U nekim slučajevima neusklađenost između krvne grupe nerođene bebe i majke majke može izazvati probleme ako imunosistem majke postane osetljiv na strane antigene. Antitela stvorena kao odgovor mogu zatim da prođu kroz placentu, što dovodi do hemolitičke bolesti kod nerođene bebe.
Srećom, danas postoji nekoliko metoda za prevenciju, pa i lečenje hemolitičke bolesti kod novorođenčadi, uključujući injekcije za trudnice i transfuziju krvi za bebe, ali nažalost očigledno se dešava da ni to ne pomogne uvek.
Nagoveštaji ovih retkih antitela su se pojavljivali tokom godina, ali zbog njihove retkosti nije bilo lako razumeti ih. Tako su naučnici analizirali krv 13 pacijenata i identifikovali su pet varijacija u Er antigenima: poznate varijante Era, Erb, Er3 i dve nove Er4 i Er5.
Pritom, podaci objavljeni u časopisu Blood su pokazali i da bi ova nova krvna grupa, osim kod neusklađenosti krvnih grupa majke i bebe, mogla da pomogne i u borbi s malarijom.
BONUS VIDEO: Dr Bajec: Koja je tajna otopornosti na koronu?
