Rast deteta kao pokazatelj njegovog zdravlja

Nizak rast može da ukaže na ozbiljne zdravstvene probleme. Uzroci niskog rasta su brojni, a daleko najčešće su to teške i hronične bolesti koje nisu pod kontrolom ili je priroda terapije osnovne bolesti takva da remeti rast deteta. Jedan od uzroka niskog rasta je nedostatak hormona rasta, koji nema uticaj samo na rast, već i na razvoj kostiju i mišića, metabolizam i imunološke funkcije. U Srbiji trenutno oko 2.500 dece prima terapiju hormonom rasta, koja osim što podstiče rast kostiju, ima i ključnu ulogu u metabolizmu, strukturi kostiju i imunološkog sistema.

U ovoj nedelji u kojoj se širom sveta obeležava Svetski dan dece niskog rasta, nacionalno udruženje „HORAST“ podseća na važnost redovnog praćenja telsne visine i pravovremenog prepoznavanja poremećaja rasta kod dece. Ovogodišnje obeležavanje svetskog dana, obeleženo je pod sloganom „Beremo jabuke“, a uz podršku lekara, medicinskih sestara iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, roditelja i prosvetnih radnika iz OŠ „Sonja Marinković“. Dan je obeležen na kreativan način, kroz igru i merenje visine u školskom dvorištu, kako bi se deci i roditeljima približila tema praćenja linearnog rasta. Održan je i javni čas fizičkog vaspitanja uz staru dečju igru „Beremo jabuke“, a uz veliku podršku nastavnika i zaposlenih iz škole.

"U predškolskom uzrastu primetila sam da moje dete zaostaje u visini u odnosu na vršnjake, čak i u odnosu na decu koja su ranije bila niža od njega. Iako je rođen u terminu sa odličnim merama na rođenju, imao je telesnu masu od 3800 grama i bio dug 55 cm, u jednom trenutku je značajno usporio rast. To me je podstaklo da potražim savet lekara, koji su utvrdili da postoji nedostatak hormona rasta i preporučili terapiju. Ona je započeta u osmoj godini života, nakon dve godine praćenja i testiranja. Već u prvoj godini lečenja porastao je šest centimetara, što je prosečan rezultat, ali za njega bio ogroman napredak, jer mu je doneo samopouzdanje i mogućnost da ne zaostaje za vršnjacima, što je dečacima posebno važno", istakla je Olga Davidović, predsednica udruženja Horast.

Najvažnije u borbi protiv poremećaja rasta jeste da se problem prepozna na vreme i da se bez odlaganja potraži savet lekara. Kada se uvede adekvatna terapija, ključnu ulogu ima roditelj, koji treba da obezbedi da je dete redovno dobija. Stručnjaci upozoravaju da o ovoj temi mora stalno da se govori, jer je vreme presudno za decu kod koje se ispolje poremećaji rasta. Preporuka je da se visina meri na svakih šest meseci, kako kod kuće, tako i u domovima zdravlja, a rezultati beleže u karte rasta, dostupne i kroz aplikaciju „Karta rasta“. U većini vrtića u Centralnoj Srbiji danas se deca mere jednom godišnje i se te vrednosti ucrtavaju u papirnu kartu rasta.

"Kod najvećeg broja dece poremećaj u rastu ispoljava se već u predškolskom uzrastu. Zato nam je najteže kada deca dođu kasno, jer su tada rezultati lečenja daleko od optimalnih. Kada pedijatar na vreme uoči odstupanje, dete se upućuje endokrinologu i tada terapija, bez obzira koje je prirode, da li je to celijačna dijeta, lek za hipotireozu ili hormon rasta, daje izvanredne rezultate. Zato je redovno merenje visine ključno, a prvi korak uvek je pedijatar, pa onda endokrinolog", upozorava dr Tatjana Milenković, lekar odeljenja endokrinologije Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

U obeležavanju Svetskog dana dece niskog rasta važnu ulogu imala je i OŠ „Sonja Marinković“, koja je kroz javni čas fizičkog vaspitanja i igru „Beremo jabuke“ pokazala kako škola može da bude prostor podrške i razumevanja.

"Velika nam je čast što smo deo akcije javnog časa fizičkog vaspitanja i igre “Beremo jabuke”, koju je sprovela u delo naša nastavnica fizičkog Katarina Pešić, uz podršku glumca Stevana Pialea. U školi imamo decu koja primaju terapiju hormonom rasta, pa nam je ova inicijativa posebno značajna i bliska, jer pokazuje da to nije nešto strašno i da deca i roditelji zaslužuju podršku i prijateljsko okruženje, a ne stigmu ili podsmeh. Verujemo da se upravo kroz igru i afirmativan pristup najbolje širi svest o ovoj temi i zato ćemo i ubuduće nastaviti saradnju sa „HORAST“ udruženjem", zaključila je Jasmina Filipović, direktorka Osnovne škole „Sonja Marinković“.

***