Rak bešike u Srbiji: "Čekanje na bolje sutra"

Nakon inicijalne dijagnostike, upućen je na urologiju, gde je urađena biopsija i potvrđena sumnja na malignitet. Situaciju je dodatno komplikovalo to što je Vlastimir ranije preživeo moždani udar, što je ostavilo posledice na njegovo pamćenje i opšte zdravstveno stanje.

"Uprkos tome, lečenje je sprovedeno u više faza. Nakon što su inicijalne terapije dale rezultate i tumor se značajno smanjio, lekari su odlučili da hirurškim putem odstrane tumor. Operacija je obavljena uspešno, pre nešto više od tri godine. Ubrzo nakon operacije, uvedene su mi dodatne terapije, uključujući i hemoterapiju. Kako bi se sprečio povratak bolesti i razvoj metastaza, uključen sam u kliničku studiju. Počeo sam da dobijam imunoterapiju, koja podstiče imunitet da prepozna i uništi eventualne preostale ćelije karcinoma. U okviru ove studije, svakih 15 dana dolazim na terapiju u dnevnu bolnicu", priča Vlastimir, ispred Udruženja “Uro Takt”.

Nažalost, tokom njegovog lečenja, dogodila se porodična tragedija, supruga, koja mu je bila glavna podrška i vodič kroz ceo proces, takođe se razbolela i preminula od tumora na mozgu. Vlastimir danas lečenje nastavlja uz pomoć sinova. I pored svega, pokazuje izuzetnu životnu energiju, svakodnevno vozi bicikl i trudi se da ostane fizički aktivan. Prema njegovim rečima, nema tegoba i zadovoljan je kompletnom zdravstvenom uslugom, naročito odnosom lekara i medicinskih sestara.

Vlastimirova priča svedoči o važnosti rane dijagnostike, istrajnosti u lečenju i snazi ljudskog duha u suočavanju sa teškim dijagnozama. Uz savremene metode lečenja i podršku najbližih, on danas uspešno održava kvalitet života i redovno prati svoje zdravstveno stanje.

Svuda u svetu, pa i kod nas, maj se obeležava kao mesec borbe protiv raka mokraćne bešike. Tim povodom Udruženje pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega “Uro takt”, zajedno sa stručnjacima, pokreće kampanju simboličnog naziva “Za naše bolje sutra” (link za spot kampanje), kako bi se dodatno podigla svest o ovoj temi u široj populaciji, jer je statistika poražavajuća. Procenjuje se da u Srbiji svakog dana sedam ljudi oboli od raka mokraćne bešike.

"Rak mokraćne bešike je agresivna bolest koja se teško leči i ima lošu prognozu. Brzo može da napreduje i da daje metastaze. Kao i sa svim ostalim malignim bolestima, rana dijagnoza znatno poboljšava šanse za uspešno izlečenje. Iz tog razloga, krv u urinu predstavlja jasan signal da bi trebalo posumnjati na rak mokraćne bešike. Pa ipak, kad ljudi primete takvu promenu, obično budu u velikom strahu i ne traže lekarsku pomoć. Totalna hematurija, odnosno kompletno krvav urin je siguran znak koji može da ukaže na ovu bolest. Karakteristično je da se ovakav urin ne javlja svakodnevno, već povremeno, kod nekih osoba jednom u dva meseca. Izostanak bola je još jedan od razloga zbog kog pacijenti ne traže lekarsku pomoć. Infekcije urinarnog trakta, pogotovo ako su hronične, mogu da budu simptom raka mokraćne bešike", kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Najzad, i opstrukcija, odnosno bol u nekom delu urinarnog trakta mogu da ukažu na ovu bolest. S toga, kombinacija rane dijagnoze, efikasne hirurgije i novih terapija uliva nadu da ćemo u budućnosti uspešno izlečiti veći broj bolesnika sa ovom malignom bolešću.

"Kod nas je, međutim, ova vrsta maligne bolesti „zaboravljeni rak“ koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da će sa tom opakom bolešću duže i bolje živeti. Očekujemo da one uskoro postanu dostupne pacijentima i u Srbiji na listi lekova koje se propisuju na teret zdravstvenog osiguranja", istakao je prof. dr Džamić.

Karcinom mokraćne bešike, koji se tri puta češće javlja kod muškaraca nego kod žena, prepoznat je u svetu kao bolest kojoj se mora pristupiti aktivnije, pogotovu kada se radi o metastatskom obliku bolesti. Iako je u našoj zemlji napravljen veliki napredak u lečenju mnogih malignih bolesti, u lečenju metastatskog urotelijalnog karcinoma još uvek nam nedostaje određena terapija koja bi značajno poboljšala ishode lečenja ovih bolesnika.

"Terapija održavanja nakon hemoterapije u lečenju metastatskog karcinoma mokraćne bešike danas predstavlja standard u savremenoj onkologiji. Sama hemoterapija više nije dovoljna kao optimalan pristup lečenju ovih pacijenata. Uvođenje imunoterapije u fazi održavanja postalo je standard zahvaljujući kliničkim studijama koje su pokazale da ovakav pristup značajno produžava preživljavanje, uz očuvanje kvaliteta života. Dakle, pacijenti dobijaju mogućnost da žive duže i kvalitetnije. Tokom poslednjih nekoliko godina i pacijentima u Srbiji su postali dostupni brojni inovativni lekovi i terapije koje su neophodne za savremeno lečenje različitih malignih bolesti. Nažalost, imunoterapija za karcinom mokraćne bešike još uvek nije uvršćena na pozitivnu listu lekova, ali se nadamo da će uskoro i naši pacijenti imati pristup ovoj terapiji, koja dokazano produžava život i poboljšava njegov kvalitet. Svi onkološki lekovi postaju standardni deo terapije tek kada pokažu efikasnost i bezbednost u velikim, kontrolisanim kliničkim studijama", kaže dr Gorana Matovina Brko, internista-onkolog u Institutu za onkologiju Vojvodine.

U slučaju imunoterapije, studije su pokazale da se značajno odlaže progresija bolesti, kao i da se rizik od smrti smanjuje za oko 25 odsto.

"Ovi rezultati su potvrđeni i u svakodnevnoj kliničkoj praksi: oko 20 odsto pacijenata koji se leče imunoterapijom nema napredovanje bolesti ni dve godine nakon početka terapije, što je ranije bilo izuzetno retko. Za ove pacijente danas možemo reći da postoji šansa za potencijalno izlečenje. Imunoterapija sve više dobija značaj ne samo u lečenju metastatskog karcinoma mokraćne bešike, već i u ranoj fazi bolesti. Uključivanjem imunoterapije uz hemoterapiju, ali i uz druge inovativne lekove, povećavamo šanse za trajno izlečenje pacijenata. To znači mogućnost potpunog povlačenja tumora i značajno smanjenje rizika od pojave metastaza. Osim toga, postoje ohrabrujući signali da bi u budućnosti neki pacijenti mogli biti pošteđeni radikalne cistektomije, odnosno uklanjanja mokraćne bešike", ističe dr Matovina Brko.

***