21
Asimptomatski pacijenti sa kovidom 19 su značajno otežavajuća pojava u toku pandemije koronavirusa. Mnoge zbunjuje činjenica da neko može biti zaražen virusom, a da nema nikakve simptome. Niški radiolog Aleksandar Ivković odgovara na najvažnija pitanja u vezi sa asimptomatskim slučajevima.
Lako je pomisliti da je koronavirus izmišljen i da je posredi velika zavera kada mediji i stručnjaci bruje o osobama koje imaju virus, a nemaju nikakve simptome bolesti. Ipak, asimptomatičnost nije ništa novo što se iznenada pojavilo zajedno sa pandemijom koronavirusa.
Radiolog Aleksandar Ivković je na svom blogu „Ljudi i ostale laži“ dublje pojasnio asimptomatske slučajeve. Njegovu objavu prenosimo u celosti.
Pročitajte još:
„Ova epidemija je u naše živote uvela novi pojam. Asimptomatski pacijenti. Bolestan si a nisi bolestan. Znam da to mnogima deluje apstraktno a još više pojačava uverenja, onih koji nisu baš bliski sa naukom, da je sve neka izmišljotina. Poznato je šta mislim o njima. Iz nekog svog razloga umislili su da, iz oblasti o kojoj nemaju pojma, sve znaju bolje od onih koji imaju pojma. Neko je to opisao kao „paranoja + Duning-Kruger“.
Da pođemo od samih osnova. Šta znači pojam asimptomatski? To znači da ti ljudi ne razvijaju nijedan od simptoma, znakova, da imaju bolest. Nemaju povišenu temperaturu, nemaju kašalj, nemaju zamaranje, ne gube čulo ukusa i mirisa, nemaju prolive. Ali imaju pozitivan test.
Bitno je razlikovati ih od presimptomatskih. Zabeleženi su slučajevi, i objavljeni u literaturi, da su pojedinci razvili simptome dve nedelje nakon pozitivnog PCR testa.
Procenat asimptomatskih pacijenata varira u literaturi. Imamo kineske radove koji govore o nekih 40% asimptomatskih, sve do radova iz Hong Konga koji govore o 76% asimptomatskih. Niko se u radovima ne poziva na veliki broj ispitanih pacijenata. Tako još uvek ostajemo uskraćeni za tačne odgovore.
Da li su asimptomatski pacijenti bolesni ili ne?
Pokušao sam da nađem sve što postoji u literaturi. Odgovori se razlikuju. Radili su istraživanja na asimptomatskim pacijentima u Kini, Japanu, Italiji. Rađen im je CT pluća, što je moja oblast. Groun glass konsolidacije su nađenje kod 16 do 40%. Italijani su našli 18% plućnih tromboembolija (mada ne mogu da zamislim kako su oni asimptomatski). U Nemačkoj su utvrdili da postoje oštećenja srčanog mišića. Nalaz na CT pokazuje da se radi o malim zarištima, često samo sa jedne strane ali ima pojedinačnih slučajeva gde je nalaz prilično masivan (imao sam takvog pacijenta). Zaključak? Pacijenti bez izraženih simptoma mogu biti bolesni.
Da li asimptomatski pacijenti prenose zarazu?
U ovome se uglavnom svi slažu. Prenose. Ono u čemu se isto slažu je da su slabiji prenosnici od onih koji imaju izražene simptome. U jednom radu koji je objavio Nature medicine piše da asimptomatski mogu prenositi virus do 45 dana za razliku od simptomatskih koji to mogu do 32 dana. To ne znači da će svako prenositi virus toliko dugo.
Da li asimptomatski pacijenti imaju imunitet?
Po onome što piše u Nature i JAMA, imaju kraći imunitet. Dešava se da IgG nestane tokom faze oporavka (nakon što su negativni na testu i sledećih dva meseca). Dešava se to i onima koji imaju izražene tegobe. Neki opšti zaključak je da se imunitet produžava sa težinom simptoma.
Da li asimptomatski pacijenti imaju posledice?
Zaključak je da mogu imati posledice. Svako kome su bila oštećena pluća može imati posledice. Nemci su dokazali da ima posledica na srcu, Italijani trombozu plućnih arterija. Mogu, koliki procenat? Još uvek nema odgovora. Logika govori sigurno manji nego kod ozbiljno bolesnih.
Da li asimptomatski pacijenti postoje kod drugih bolesti?
Postoje. To se dešava i kod drugih bolesti. Često je kod virusnih. Po tome se ovaj virus ne razlikuje od drugih. Javlja se kod tifusa, poznat je slučaj Tifusne Meri koja je 1900. godine širila zarazu bez ikakvih tegoba. Kod difterije je zabeleženo da 25% prenosioca nisu imali tegobe. Kod gripa do 25% ali kod gripa se ne rade testovi ni za obolele.
Osnovno pitanje nakon svega je – zašto je sve to tako? Postoji puno objašnjenja. Mnoga su dijametralno suprotna. Začuđujuće, sva su tačna. Za pojedinačne slučajeve. To nas dovodi do toga da moramo reći da postoje značajne razlike u asimptomatskim pacijentima.
Prva grupa su oni koji imaju imuni sistem koji savlada virus bez drugih tegoba. Slično se dešava kod slepih miševa. Imuni sistem im je takav da iako imaju virus, on im ne nanosi štetu. Pacijenti će biti pozitivni par dana i toliko. Neće se desiti ništa. Teško da mogu da prenesu infekciju i neće imati posledice, niti bilo kakav nalaz.
Pročitajte još:
Druga grupa su oni kojima je imuni sistem oslabljen i iako imaju nalaz, njihov organizam se ne bori dovoljno. Nema porasta temperature, nema kašlja.
Treća grupa su oni koji imaju nalaz ali ne osećaju dovoljno tegoba. Jedan naučnik sa UCLA je slikovito objsnio: „Zamislite kao da imate dugačku kosu. Odsečete dva cm. Ne primećuje se razlika iako postoji.“ To znači da tegobe koje postoje nisu toliko jake da bi pravile smetnje onima koji ih osećaju.
Četvrta grupa su pogrešno dijagnostikovani. Italijani su još u aprilu jasno upozorili da kovid-19 često dolazi maskiran u srčane tegobe. Rekli su da je infarkt često znak kovida-19. Još da ima ko da sluša.
Peta grupa su pacijenti koji nisu dovoljno dugo praćeni. Kinezi su izašli sa nekom tvrdnjom da se simptomi kod asimptomatskih razviju u čak 87%, samo kasnije. Nakon što budu pod medicinskom prismotrom.
Šesta grupa. Ovde moram da zastanem i kažem da nemam dovoljno jasnih informacija. Prokuženi. Osobe kod kojih je naknadno nađeno da imaju IgG antitela ali nema jasnih pokazatelja da su uopšte došli u kontakt sa zarazom. Ukoliko bi imali značajan imunitet to bi bilo odlično za sve. Ipak, sve pretpostavke se svode na to da im je imunitet kratkotrajan.
Pitanje asimptomatskih pacijenata je važno. Kada bi imali imunitet, naravno. Ovako dok ne saznamo koliko traje imunitet, najnovija istraživanja pominju da traje do 4 meseca, ne možemo imati jasnu sliku.
Evidentno je da bez vakcine nećemo pobediti bolest. Nažalost, i u to se umešala politika. Prerano registrivanje neproverenih vakcina, insistiranje političara da budu upotrebljene zbog pobede na izborima, odsustvo jasnih rezultata, lobiranje. Sve to može imati negativan uticaj i dovesti do širenja, umesto sprečavanja, epidemije“, napisao je dr Ivković.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
