U trenutku kad se pušači širom sveta upozoravaju da su pod većim rizikom od eventualnih posledica kovida-19, a lekari sve više apeluju na ljude da ostave cigarete, pojavili su se podaci koji navodno ukazuju na to da je "izuzetno mala stopa pušača hospitalizovana zbog koronavirusa". I ljudi su jedva dočekali jednu ovakvu opasnu interpretaciju.
Sve je počelo kada je danski novinar Klaus K na Tviter postavio objavu o tome da se francuski podaci o povezanosti pušenja i kovida-19 uklapaju sa slikom iz Kine, Nemačke i Amerike i pokazuju da je niska stopa hospitalizovanih pušača. Klaus K tezu da cigarete štite od korone „potkrepljuje“ dokumentima iz navedenih zemalja sa podacima o broju obolelih pušača i nepušača po starosnim grupama, ali ističe da „nije video podatke iz Francuske“ na engleskom i da je „otprilike mogao da izvuče brojeve i podatke“.
Pročitajte još:
Uprkos odsustvu racionalnog objašnjenja i oštrom demantovanju stručnjaka, korisnici društvenih mreža su pohrlili da šeruju ovaj post, a onda se u celu priču, kao vrhunac ludila, uključuje i slavni britanski umetnik koji je, sasvim slučajno, pušač već 60 godina, poručujući – ako pušiš, zaštićen si „k’o beli medved“.
Radi se o Dejvidu Hokniju, jednom od najvećih imena savremene umetnosti, koji je na pomenutu temu napisao opširno pismo čitaocima „Dejli Mejla“.
„Da li je moguće da su pušači razvili imunitet na ovaj virus? Sa svim ovim ciframa koje se pojavljuju, to mi liči na to. Ozbiljan sam“, piše Dejvid Hokni, a na mrežama uveliko kreću poruke ohrabrenja za sve pušače.
U celoj ovoj papazjaniji, pozvali smo dva vrsna pulmologa iz Srbije. Na pitanje da li sad svi treba da pripalimo po jednu, dr Srđan Lukić odgovara izričito: „Naravno da ne. Mada ljudima ni do sad nije trebao neki dodatni izgovor za to“. Pulmologu Vladimiru Žugiću smo poslali i linkove tih „istraživanja“ da bi pogledao podatke i prokomentarisao ih. Odgovor koji nam je stigao je: „Nisam impresioniran“.
I tu stavljamo tačku na priču o pušenju i koroni. Nego, nešto drugo nas kopka.
Da li bi poštovaoci velikog Dejvida Hoknija, kada bi dobili simptome kovida-19, pripalili jednu i iskulirali ili bi se ipak obratili lekarima? Kako to da stručnjacima i dalje verujemo samo kad zagusti, a u međuvremenu smo spremni da sate utrošimo na rasprave na mrežama o tome da li, na primer, Novak Đoković ima pravo da priča šta god pomisli o vakcini protiv korone ili nema.
„Ja prvi nisam za te vakcine, nisam pristalica toga da moram da se vakcinišem da bih putovao. Ako to bude bilo pravilo i zakon, šta će onda biti. Moram da odlučim da li ću se podvrgnuti tome ili ne. Trenutno stojim pri ovome sada, da li će se promeniti, ne znam, ali utiče direktno na moj posao“, rekao je Đoković i pokrenuo lavinu komentara.
Razmišljanje je jedno, iznošenje u javnost svojih stavova kada si poznat i cenjen – drugo, posebno kada se radi o opasnim temama kao što je korona, pa bio Hokni ili Nole.
Imaš odgovornost, nemaš kompetenciju da milionima obožavaoca plasiraš stav o vakcini ili zaštićenim pušačima jer će možda baš dosta klinaca poslušati tebe, a ne naučnike i lekare. A to je priznaćete problem. I što ga pre uvidimo, što pre shvatimo veličinu odgovora trenera Liverpula Jirgena Klopa na novinarsko pitanje „šta misli o koronavirusu“, biće nam svima bolje.
„Ono što ne volim u životu jeste kada je mišljenje trenera važno za neku ozbiljnu temu. Ne razumem to, zaista mi nije jasno. Isto kada bi ja pitao vas novinare to, na istom smo. Zašto je bitno šta poznate ličnosti imaju da kažu na neku tako ozbiljnu temu. Zašto bi ljudi koji ne znaju ama baš ništa o tome pričali o tome. Zar nije važnije da ljudi koji su stručni i koji se razumeju u sve to daju savete, objašnjenja i pomognu da se reši situacija. Ne menadžeri. Nebitno da li je politika, korona virus ili nešto drugo. Ja sam samo čovek koji nosi kačket i ima lošu bradu“, poručio je Klop.
Svaka javna, poznata ličnost ima pravo da puši, da veruje da je Zemlja ravna, da ptice padaju s neba zbog 5G mreže i da možda jednog dana izabere da ne primi vakcinu protiv korone. To je pitanje ličnih izbora. Sve dok ne shvatimo da neke stvari ipak bolje zvuče u našoj glavi ili u naša četiri zida, teško ćemo promeniti percepciju javnog mnenja i prestati da se svađamo oko stvari o kojima zapravo znamo tako malo. Do tad je bolje da ćutimo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
