Tužna činjenica o vakcini koja će spasiti svet

Prosečna vakcina za grip efikasna je oko 50 odsto, piše The New York Times, a stručnjaci su se pre pet meseci takvom rezultatu nadali i od nove vakcine za koronu."Najbolje što smo ikada napravili su vakcine za male boginje, koje su efikasne od 97 do 98 procenata", rekao je dr Entoni S. Fauči, glavni američki ekspert za zarazne bolesti, za CNN u junu. "Bilo bi divno da dođemo do toga. Mislim da nećemo." Pet meseci kasnije, promenio je ton, nazivajući Modernine rezultate "zaista impresivnim".Međutim, daleko od toga da će nam, čak i po najboljem scenariju, pronalazak vakcine obezbediti povratak u normalu u 2021. godini.

Primena genetskih vakcina na ljudima

Ako vakcine Fajzera i Moderne uspeju da privedu kraju pandemiju, otvoriće i novu eru u prevenciji zaraznih bolesti.Naime, većina vakcina dosad je radila tako što ubacuje u telo oslabljen virus i aktivira imuni sistem da prirodno reaguje na njega. Međutim, ove za koronu pripadaju novoj generaciji vakcina. Obe sadrže sintetički isečak genetskog materijala koronavirusa, nazvan mRNK, koji telo koristi za proizvodnju takozvanog spajk (spike)proteina na površini virusa, a taj protein provocira odgovor imunog sistema.Iako se mnoge genetske vakcine razvijaju za druge bolesti, ovo bi bile prve odobrene za upotrebu kod ljudi. Do sada ni jedna vakcina, bazirana na DNK i RNK, nije dobila dozvolu za primenu na ljudima. Nauka mnogo očekuje od genetskih vakcina u budućnosti.„Čak i nakon što pobedimo kovid 19, novi virusi će se pojaviti“, piše Volter Ajsakson za The Washington Post. „Kada se to dogodi, biće nam potrebno samo nekoliko dana da se kodira nova sekvenca RNK i stvori vakcina koja će ciljati novu pretnju“, pojašnjava.Naravno, ima još nekoliko važnih koraka do toga. Prvi je odobrenje Uprave za hranu i lekove, uz dalja ispitivanja delotvornosti, jer je mnogo pitanja još u vazduhz. Na primer, ne zna se koliko će dugo trajati imunitet obezbeđen vakcinom... Mogu li oni koji su vakcinisani da budu prenosioci? I kako deluje na starije i ugrožene grupe? Uskoro ćemo valjda i to saznati.

Hoće li biti dovoljno vakcina?

Obe kompanije su saopštile da očekuju u narednim nedeljama hitno odobrenje za početak vakcinacije. Ako ga dobiju, vakcinacija rizičnijih grupa - zdravstvenih radnika i starijih osoba na primer - mogla bi da započne u decembru, ali vakcinacija ostalih bi verovatno krenula tek u aprilu, smatra dr Fauči. Stručnjaci prema aktuelnim podacima procenjuju da će dotad samo u Americi od kovida 19 umreti između 100.000 i 200.000 ljudi. Kako to izgleda kad se pogleda globalna odrasla populacija koja se približava cifri od pet milijardi?Zemlje se zato već otimaju za vakcine, ali kompanije jednostavno ne mogu da ih proizvedu dovoljno. U slučaju Moderne i Fajzer vakcina, na primer, potrebno je primiti dve doze, u razmaku od 21 ili 28 dana, tako da bi 45 miliona doza koje su kompanije najavili mogu da spreme do kraja godine, pokrile samo 22,5 miliona ljudi u SAD.Na globalnom nivou, procenjuje se da je potrebno više od 15 milijardi doza vakcina za koronu. Pravljenje vakcine uključuje oko 500 komponenti, od hemikalija do opreme, a s ovakvom potražnjom, nije nemoguće da neki zafale.Vakcina koju je razvila kompanija Novavax, na primer, uključuje pomoćno jedinjenje ekstrahovano iz kore drveta Quillaja saponaria, koje raste u Čileu, a ta kora je upotrebljiva samo u određenom periodu. GlaxoSmithKline vakcina u osnovi ima ulje iz jetre ajkule, a za dovoljan broj doza cela vrsta bila bi ugrožena, konstatuje Daily mail.

Logistički problemi

Čak i da kompanije mogu da naprave više vakcina, u startu se nameće gomila logističkih problema.Počevši već od pitanja da li će biti dovoljno ampula, napravljenih od borosilikatnog stakla, jer su još u aprilu upozoravali na nestašicu peska koji se koristi za to specijalno staklo."Na svetu je ostalo samo 200 miliona ampula jer su sve pokupili različiti ljudi u iščekivanju vakcine", izjavio je kanadski imunolog Ser Džon Bel. Rešenje bi bilo stavljanje više od jedne doze u svaku bočicu - pet ili deset doza vakcina u istoj bočici, pri čemu bi se svaka uzimala drugačijom iglom, što nosi dalje komplikacije...U nastavku sledi pitanje distribucije i čuvanja vakcina, na svakom koraku postoji opasnost da budu uništene.Na primer, Fajzerovu vakcinu treba držati na oko -70 stepeni Celzijusa. S Modernom je, čini se, situacija malo bolja, jer njena vakcina navodno traje do šest meseci na minus 20 stepeni, 30 dana u prosečnom frižideru i 12 sati na sobnoj temperaturi.Ipak..."Nigde na planeti ne postoji logistički kapacitet za distribuciju vakcina na ovoj temperaturi i zapremini bez ogromnih ulaganja“, istakao je Tobi Piters, profesor Univerziteta u Birmingemu.Na kraju, treba i dati te vakcine na pravilan i bezbedan način...Kad se sve sabere, uspešno testiranje vakcine tek je početak nove bitke s koronavirusom u kojoj čovečanstvo u najavi očekuje mnogo udaraca i žrtava.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=ufUqk8k_rA4***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram