Imunitet krda se na početku pandemije koronavirusa činio kao nešto što će okončati širenje virusa. Ipak, sve više naučnika upozorava da ne treba da se oslonimo na to - jer takav imunitet može lako da nestane, a teško je i da se uopšte postigne.
Imunitet krda je tačka u kojoj ima dovoljno ljudi koji su ili zaraženi ili vakcinisani, da virus više ne može da se širi među ljudima. Američki epidemiolog Entoni Fauči, šef Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, rekao je da bi imunitet krda mogao biti postignut ako je 70 do 85 odsto ljudi imuno.
Ali, s obzirom na to da se u svim zemljama sveta mlađi od 18 godina ne vakcinišu, ostvariti kolektivni imunitet postaje nemoguće. I to nije jedini razlog zbog kojeg se ne treba uzdati u to da će nas on spasiti od koronavirusa.
Veliki razlog zbog kojeg možda nikada nećemo postići imunitet stada je taj što je nedovoljno ljudi spremno da se vakciniše. Virus i dalje ima dovoljno prostora za širenje, što usporava povratak u normalan život.
Jedan od razloga zbog kojeg mnogi ljudi ne veruju u ozbiljnost ove infekcije je to što ne vide kako izgleda borba za život pacijenata sa koronom, rekao je za CNN dr Horhe Rodrigez.
„Hitno su prebačeni u bolnicu, a vi ih više ne vidite. Ne vidite ih kako se bore za vazduh“, kaže on.
Sada znamo da je kovid 19 sezonska bolest. Virus zimi ima više potencijala za širenje nego leti.
„Mislim da se imunitet krda može pojaviti leti na prilično niskim nivoima – već sa 55 odsto, 60 odsto imunih. Ali zimi nam treba 80 odsto“, rekao je direktor Instituta za metriku i ocenu zdravlja Univerziteta u Vašingtonu Kristofer Marej.
Virus ne voli tople temperature ni veliku vlagu, nego hladnije vreme, na kojem se duže zadržava u vazduhu ili na površini. Takođe, zimi ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru.
Kako virus nastavlja da se širi, on ima sve više mogućnosti da mutira. Mogle bi se pojaviti nove i opasnije varijante.
Pročitajte još:
Ključno je smanjiti količinu virusa koji cirkuliše, tako da ima manje šansi da mutira u infektivnije ili smrtonosnije verzije. Zbog toga su vakcinacija i nastavak nošenja maski važni, rekao je Kristofer Marej.
Putovanja bi mogla da izazovu nove varijante i ponovo naprave haos. Posebno je opasno ako nova varijanta virusa ugrozi efikasnost vakcina ili ponovo zarazi one koji su prethodno bili zaraženi.
A ako se nova mutacija proširi – bilo međunarodnim ili unutrašnjim putovanjima – mogla bi da zarazi čak i one koji ne putuju.
„U mom rodnom gradu u Majamiju možda postoji jedna osoba koja se nije vakcinisala. I on se zarazi varijantom. I to nije velika stvar za njega jer ima 30 godina i asimptomatski je slučaj. Ali u njegovom telu se replicira varijanta. I taj novi virus je otporan na svaku vakcinu. A onda ga širi nekome ko je vakcinisan, ali nije važno jer je ovaj virus otporan. I ta osoba će oboleti. To je apsolutno najgori scenario“, upozorava dr Rodrigez.
Ne znamo koliko traje imunitet dobijen nakon infekcije kovidom 19. Takođe još ne znamo koliko dugo ćemo imati imunitet od vakcinacije. Ne znamo da li će trajati godinu ili nekoliko meseci. Ljudi koji su bili u studijama ispitivanja vakcina i dalje se prate kako bi se utvrdilo koliko dugo traje imunitet od vakcine.
Najbolji mogući ishod je da koronavirus nestane jer ima toliko vakcinisanih da nema gde da ode, rekao je Rodriguez. Ali realniji ishod je da će biti sa nama mnogo duže, kao i da će epidemija nastaviti da se odvija u talasima.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar