Menopauza predstavlja kraj reprodukcije kod žena, počinje prestankom menstruacije i obuhvata više različitih stadijuma koje je važno razumeti i prepoznati. Među tim stadijumima je perimenopauza, prelazna faza koja se dešava pre same menopauze.
Iako su deo iste životne promene, menopauza i perimenopauza imaju različite simptome i mogućnosti tretiranja. Naravno, o svim pitanjima, nedoumicama ili neočekivanim simptomima uvek je najbolje razgovarati s ginekologom, ali pojedini odgovori nakljulna pitanja su već tu, pišu na sajtu Zadovoljna.hr.
Perimenopauza je razdoblje u životu žene koje obično traje nekoliko godina, a prethodi konačnom prestanku menstruacije. okom tog stadijuma u životu žene događaju se velike promene, i to ne samo one u endokrinom i reproduktivnom sistemu nego i socijalne i psihološke.
Iako se perimenopauza često izjednačava s premenopauzom, ta dva pojma tehnički imaju različita značenja. Premenopauza je razdoblje u kojem nema simptoma perimenopauze ili menopauze. Žena i dalje ima menstruaciju i smatra se da je u reproduktivnim godinama. Mogu da se dese neke hormonalne promene, ali u telu nema značajnijih promena. S druge strane, u perimenopauzi počinju da se javljaju simptomi menopauze.
Pročitajte još:
Iako kod nekih žena taj stadijum počinje već u drugoj polovini tridesetih godina, većina žena ipak ga iskusi u četrdesetima. Tokom perimenopauze nivo estrogena i progesterona počinju da fluktuiraju, odnosno da se, po pravilu, smanjuje. Nivo estrogena može da se malo povećava i smanjuje pre nego što se poravna. Te prirodne fluktuacije hormona u perimenopauzi su uobičajene, ali često mogu da izazovu različite simptome.
Simptomi perimenopauze:
neredovne menstruacije
suva vagina
napadi vrućine
noćno znojenje
problemi sa spavanjem
problemi s bešikom/povećana sklonost urinarnim infekcijama
emocionalni usponi i padovi/promene raspoloženja
gojenje
stanjivanje kose
suva koža
gubitak punoće dojke
smanjena plodnost (što je ovulacija nepravilnija, sposobnost začeća je manja. Međutim, sve dok imate menstruaciju, trudnoća je moguća.)
Ulazak u perimenopauzu ne znači i da vam je odmah potreban lekar. Međutim, vaš ginekolog je taj koji vam može propisati terapiju za ublažavanje pojedinih simptoma.
Budući da simptomi mogu da budu suptilni i da se javljaju postupno – u početku možda nećete ni shvatiti da su povezani s istom stvari. Ali ako imate simptome koji vam otežavaju život, poput valunga, promena raspoloženja ili promena u seksualnoj funkciji, posetite lekara.
Kako da znaš da je perimenopauza gotova
Većina stručnjaka slaže se da je osoba službeno ušla u menopauzu nakon što nije imala menstruaciju 12 uzastopnih meseci. Neke žene uđu u menopauzu ranije, neke kasnije, a većina može da očekuje da će se tokom 50-ih godina simptomi perimenopauze postati lakši.
Iako ishrana i uopšte stil života ne moraju i ne mogu da budu lek za sve što nas muči, to kako se hranimo i živimo ipak može da ima veliki uticaj na kvalitet života.
Fokusiranje na zdravu ishranu i fizičku aktivnost mogu da vam pomognu i u perimenopauzi, pa čak i da pomognu da se oslobodite nekih neugodnih simptoma koje ona može da izazove.
Svaki korak, pa i najmanji, prema zdravijem životu odličan je potez. To mogu da budu šetnje posle jela, trbušnjaci dok gledate omiljenu seriju ili prestanak pušenja ako ste pušač.
Proteini, omega-3 masne kiseline, vlakna i kalcijum mogu da budu od velike pomoći u perimenopauzi.
Korisno je kao i uvek jesti namirnice koje imaju visoku hranjivu vrednost, a izbegavati one koje je nemaju. Dobar izbor su voće, povrće, žitarice od celog zrna.
Proteini
Tokom perimenopauze telo prolazi kroz brojne promene zbog kojih može da troši i više hranjivih sastojaka. Jedna od promena je, recimo, smanjivanje mišićne mase. Zato je dobro povećati dnevni unos proteina koji pomažu u njenom održavanju. Osim toga, dok hormoni fluktuiraju, proteini su ti koji mogu da pomognu u regulisanju apetita i nivoa šećera u krvi. Sve to na kraju može da pomogne da se nivo hormona uravnoteži.
Šta konkretno jesti?
Za izvlačenje maksimalne koristi – proteine rasporedite u sve obroke i međuobrok. Na tost namažite maslac od kikirikija, u salatu dodajte losos ili piletinu, pasulj je odličan prilog. Sami napravite i miks orašastih proizvoda koji može da bude savršen zalogaj u svako doba dana. Tu su i jaja, sočivo, jogurt… Dakle, izbora imate dovoljno.
Omega-3 masne kiseline
Omega-3 masne kiseline povezane su sa smanjenim upalama, a takođe utiču na raspoloženje. Imaju povoljan efekat i na depresiju, a upravo je depresija nešto što mnoge žene proživljavaju tokom perimenopuze. Zato tokom perimenopauze pokušajte da jedete ribu dva puta nedeljno. S lekarom možete da razgovarate i o uzimanju suplemenata.
Vlakna
Zahvaljujući vlaknima duže se osećamo sitima, što može da pomogne kod žudnje za nezdravim namirnicama. Vlakna vam mogu pomoći i u održavanju telesne težine, što postaje sve teže s godinama jer se metabolizam usporava. Izvor vlakana neka vam pre svega budu voće i povrće. Cela zrna žitarica takođe su dobar izbor.
Kalcijum
S godinama se povećava rizik od osteoporoze. Zato, kako biste kontrolisali zdravlje kostiju, povećajte unos kalcijuma. U tom pogledu važan je i vitamin D. Naravno, o tome što i koliko čega treba da konzumirate, obvezno razgovarajte sa svojim lekarom, koji će vam preporučiti optimalne doze.
Neke stvari bolje je unositi u ograničenim količinama. Među njima su i zasićene masti, visoko rafinisani ugljeni hidrati, kofein.
Nije nikakva novost da nisu sve namirnice dobre za naše telo. Zasićene masti povećavaju rizik od srčanih bolesti, a rafinisane ugljene hidrate dobro je ograničiti kako biste izbegli skokove šećera u krvi i stalnu žudnju za određenim namirnicama. Zamena je ovde od velike pomoći. Na primer, beli pirinač možete da zamenite smeđim.
Što se tiče kofeina, kao ni sve drugo, nije zabranjen, ali bilo bi dobro da ograničite dnevni unos. Bitno je, dakle, ne preterivati.
Uticaj perimenopauze na mentalno zdravlje
Nekoliko studija povezalo je perimenopauzu s depresijom, kao i s pogoršanjem postojećih simptoma depresije. U sprovedenim istraživanjima najznačajnije simptome depresije prijavile su žene koje su imale najveću učestalost valunga.
Bitno je da svaka žena u perimenopauzi pripazi na simptome depresije i kada oseti da joj je to potrebno – zatraži pomoć.
Neki od simptoma depresije u perimenopauzi (i bilo kojem drugom perioduu života) mogu da budu umor i nedostatak energije, usporena kognitivna funkcija, nedostatak interesa za aktivnosti koje su vam inače prijatne, osećaj bezvrednosti, beznađa ili bespomoćnosti.
Ostali simptomi mogu da budu promene raspoloženja, razdražljivost, plačljivost, pojačanu teskobu, probleme sa spavanjem koji su posledica valunga i/ili noćnog znojenja.
Zato, da biste ublažili simptome perimenopauze, redovno vežbajte, jedite više proteina, omega-3 masnih kiselina, vlakana i kalcijuma, zatim ograničite unos zasićenih masti, rafinisanih ugljenih hidrata, alkohola i kofeina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar