Opasna posledica uzimanja antibiotika koji ti je ostao od prošlog puta kada si bio bolestan

Antibiotska rezistencija je i dalje jedna od najvećih pretnji sa kojima se čovečanstvo suočava. Brojna istraživanja pokazuju da antibiotike ne uzimamo pravilno, a to podrazumeva da ih ne uzimamo adekvatno u odnosu na obrok, po tačnoj satnici, prevremeno obustavljamo terapiju, nasumično i samoinicijativno na svoju ruku uzimamo zaostali antibiotik od neke prethodne upotrebe. Sve to doprinosi razvoju otpornosti na antibiotike, a samim tim se i smanjuje mogućnosti za izlečenje.Korak unazad vratila nas je i kovid pandemija, kada su nas zabrinutost, strah i nepoznavanje uzročnika doveli u situaciju da antibiotike koristimo neodgovarajuće i često se sami lečimo. Istraživanja koja su sprovedena pokazala su da su ispitanici s kovidom koristili antibiotike značajno češće od onih koji nisu imali kovid.I opet nam se nametnulo pitanje da li kod virusnih infekcija treba koristiti antibiotike. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, pa ih tada i ne treba primenjivati, osim u slučaju kada dolazi do bakterijske superinfekcije.

"Antibiotici su delotvorni lekovi koji isključivo deluju na bakterije. Vrlo je bitno napomenuti da se antibiotici u apotekama mogu dobiti samo na lekarski recept, tj. mogu se primenjivati samo na osnovu preporuke lekara, koji na osnovu simptoma i antibiograma može da proceni koji antibiotik je adekvatan. Kako bismo sačuvali ovo bogatsvo zvano antibiotici i dali doprinos u smanjenju razvoja rezistencije antibiotika, Farmaceutska komora Srbije je razvila uslugu izdavanja antibiotika da bi pacijentima pružili sve neophodne informacije o pravilnoj primeni antibiotika. Cilj usluge je da savet farmaceuta prilikom izdavanja antibiotika doprinese pravilnoj upotrebi lekova kako bi se rizik za razvoj antibiotske rezistencije sveo na minimum. Farmaceut pruži individualno prilagođene informacije i uputstva kako bi povećao motivaciju i sposobnost građana da se pridržavaju propisane terapije", objašnjava mr. ph. spec. Bojana Letić, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Zašto je važno da antibiotike uzimamo na vreme

Tu je i pitanje zašto je važno da antibiotike uzimamo na vreme.Svaki lek ima svoj režim doziranja, ali se to naročito odnosi na antibiotike.

"Svaki antibiotik ima vreme koje je potrebno da prođe kako bi se apsorbovao, zatim dostigao minimalnu koncentraciju u krvi koja je neophodna za sprečavanje rasta mikroorganizama, kao i vreme da se elimiše iz tela. Uzimanjem doza u određenim vremenskim intervalima obezbeđuje se održavanje koncentracije antibiotika na terapijskom nivou. To je osnovi uslov za efikasnost terapije. Preskakanje doza ili njihovo uzimanje u nepravilnim intervalima može dovesti do nedovoljnih koncentracija leka u krvi."Zašto je to problem?"Dva su razloga, a prvi je to što se odlaže rešavanje zdravstvenog problema, jer je pravovremena primena antibiotika najvažnija za efikasan tretman i borbu protiv bakterijskih infekcija. Drugi, podjednako važan problem, jeste što odstupanjem od propisanog režima doziranja omogućavamo bakteriji da stekne otpornost na antibiotik i tako doprinosimo problemu antbiotske rezistencije", objašnjava mr. spec. farm. Milica Đukanović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Koliko dana treba da se piju antibiotici

Često se dešava da pacijenti posle nekoliko dana prestanu da uzimaju antibiotik koji su dobili od lekara jer se osećaju mnogo bolje i samim tim smatraju da im on više nije potreban. Ako je nekome ovaj scenario poznat, hajde da vidimo zašto to nikako ne bi trebalo da radite."Antibiotike treba uzimati onoliko dugo koliko ih je lekar propisao. Vreme trajanja antibiotske terapije je pažljivo određeno kako bi se eliminisale sve bakterije koje izazivaju infekciju. Ako simptomi bolesti nestaju, to ne znači da je problem rešen i da više nema bakterijske infekcije. Prerano prekidanje terapije može doprineti opstanku otpornih bakterija koje mogu uzrokovati da se bolest ponovo pokrene. Bakterije koje prežive početni tretman mogu razviti otpornost, što će buduće infekcije učiniti težim za lečenje. U oba slučaja prekidanje terapije ne samo da će otežati lečenje pojedinca nego i te kako doprinosi gorućem problemu antibiotske rezistencije", ističe Đukanović.Antibiotici su najefikasniji kada se primenjuju dosledno. Poštovanje propisane dužine trajanja terapije obezbeđuje održavanje stalne koncentracije leka u krvi, samim tim kontinuiranu supresiju i eliminaciju zaraznih bakterija.

Šta ne sme da se jede i pije uz antibiotike

Što se tiče hrane i pića uz antibiotike, farmaceuti imaju jasan odgovor.

"Za potpunu resorpciju antibiotika iz creva, a samim tim i za postizanje maksimalnog terapijskog efekta, vrlo je bitan način primene leka u odnosu na obroke kao i vrstu hrane. U zavisnosti od toga o kom leku se radi, zavisi da li je lek dobro uzimati na prazan stomak ili nakon obroka. Mleko i mlečni proizvodi, zbog kalcijuma koji sadrže, smanjuju resorpciju tetraciklina iz creva ukoliko se konzumiraju u intervalu kraćem od dva sata u odnosu na lek. Grejpfrut, čaj od kantariona mogu uticati na metabolizam nekih antibiotika, pa se zato ne savetuje njihova istovremena primena. Alkohol u kombinaciji sa antibiotikom metronidazolom izaziva vrlo intenzivne neželjene reakcije", precizira mr. ph. spec. Milena Milojević, farmaceutlinja Farmaceutske komore Srbije.