Od početka pandemije, antibiotici su važna terapija u lečenju koronavirusa, a za najbolji efekat, treba ih pravilno uzimati.
„Kod korone, sad je najčešći delta soj, treba pratiti kliničku sliku, greška je u svakom slučaju davati antibiotike, pošto oni mogu još veću štetu napraviti organizmu. Treba uraditi krvnu sliku, a u zavisnosti od CRP-a – kad je CRP povišen, veći od 6, kad je povišena sedimentacija, niži leukociti, tad uključujemo antibiotike“, objašnjava dr Dragan Miljković, lekar opšte prakse i ukazuje na nekoliko grupa antibiotika koji se koriste u lečenju koronavirusa.
„Ukoliko ide ka upali pluća, daju se antibiotici iz grupe hinolona, oni se doziraju na 12 sati po 500mg tokom pet dana. Ako nisu pluća ugrožena, ali je opšte stanje loše, gornji disajni trakt upaljen, onda se daju makrolidi, na primer hemomicin, koji se tokom šest dana uzimaju jednom dnevno 500 mg. Teža klinička slika zahteva longacef intravenozno, jednom dnevno 2g tokom pet dana, zajedno sa kortikosteroidima, odnosno, ako je obostrana upala pluća, meropenem, takođe intravenozno, tri puta na osam sati“, kaže dr Miljković.
Antibiotik, prema njegovim rečima, zahteva polivitaminsku potporu i to: D vitamin od 1000IU do 4000IU; cink od 20-40mg; vitamin C od 1000mg oralno, a kroz infuziju i 2-3g.
Obavezna je i zaštita želuca uz antibiotik, a za to se prepisuje probiotik, koji čuva crevnu floru, i neki od gastrorezistentnih lekova za zaštitu od čira na želucu.
„Uz to, ako temperatura krene da raste, treba je skidati paracetamolom, ne brufenom, a u zavisnosti od D-dimera uključuje se i aspirin“, dodaje Miljković.
Naznačava da antibiotik treba piti sam, nipošto uzimati “punu šaku lekova” odjednom, već ih rasporediti sa bar pola sata razmaka.
Namirnice koje (ne) treba unositi
Što se tiče antibiotika, mnogi i ne čitaju detaljno uputstvo, već ga jednostavno uzimaju u određeno vreme po instrukcijama lekara. Ipak, postoje neka pravila uz koja će najbolje delovati.
„Moj savet je da se prvo uzme probiotik, pa hrana, pa antibiotik“, kaže Miljković.
„Antibiotici vole tečnosti, dakle treba ih piti sa dosta vode, sobne temperature, ili čajeva, ali ne i sa mlekom ili jogurtom, tad treba sačekati dva-tri sata“.
Miljković savetuje i da se, kad je hrana u pitanju, smanji unos ugljenih hidrata.
„Treba unositi više masti, proteina, mesa, sireva i generalno jača hrana, da bi se organizam izborio i ojačao sopstveni imunitet“, ističe.
Što se voća tiče treba izbegavati grejpfrut, a treba biti oprezan i sa namirnicama bogatim magnezijumom.
***
Bonus video: Kefir
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar