Najveće istraživanje o vakcinama protiv kovida dokazuje da je su rizici toliko mali da niko ne treba da izbegava vakcinaciju

Međunarodna grupa stručnjaka za vakcine radila je istraživanje u koje je bilo uključeno preko 99 miliona vakcinisanih ljudi iz osam zemalja. Cilj je bio da se identifikuju veće stope određenih zdravstvenih stanja nakon primanja vakcina.

Oni su potvrdili da su vakcine Pfizer, Moderna i AstraZeneca povezane sa većim rizikom od pet zdravstvenih stanja, ali da je apsolutni rizik od razvoja bilo kog i dalje mali. Na primer, dato je 13 milijardi doza vakcina, a bilo je samo 2.000 slučajeva svih stanja.

„Obe stvari mogu biti istinite. One mogu da spasu milione života, a može postojati i mali broj ljudi koji su bili štetno pogođeni“, rekao je dr Harlan Krumholc, direktor bolničkog centra Jejl u Nju Hejvenu za istraživanje i evaluaciju ishoda i vodeći istraživač koji stoji iza studije.

Procenjuje se da su vakcine protiv Covida sprečile više od 19 miliona smrtnih slučajeva širom sveta.

Ali studija je takođe upozorila na nekoliko poremećaja za koje su rekli da zahtevaju dalju istragu, uključujući vezu između oticanja mozga i Modernine vakcine, prenosi Daily Mail.

Među njihovim otkrićima bilo je i povećanje rizika od neurološkog stanja poznatog kao Gilan-Bareov sindrom, autoimunog poremećaja u kojem imuni sistem napada periferni nervni sistem tela, što dovodi do oštećenja zaštitnog omotača oko nervnih ćelija. U izveštaju se navodi da su od 23 miliona AstraZeneca injekcija primenjenih širom sveta, očekivali 76 slučajeva GBS - ali je otkriveno 190. Iako se ne može dokazati da je vakcina glavni krivac, postoje neki dokazi da pokreće imuni sistem da napadne sopstvene nerve.

Studija je takođe potvrdila veći rizik za vrstu upale srca koja se zove miokarditis, iako istraživači nisu na startu dali broj očekivanih slučajeva u odnosu na stvarne slučajeve. Miokarditis se najčešće javlja kod mladih muškaraca. Veruje se da je to povezano sa imunološkim odgovorom koji je pokrenuo mRNA vakcine kompanija Pfizer i Moderna, koje podstiču imuni sistem da proizvodi antitela protiv šiljastog proteina, pružajući zaštitu od kovida. U retkim slučajevima, ovaj imuni odgovor može dovesti do upale u srčanom mišiću. Tipično, slučajevi miokarditisa su bili relativno blagi, što je dovelo do samo 28 smrtnih slučajeva.

Pored toga, i prva i četvrta doza Moderna vakcine imale su između 1,7 i 2,6 puta veći broj slučajeva perikarditisa, upale koja je zahvatila srčanu maramicu.

Istraživači su ispratili više od 39 miliona primenjenih doza vakcine Moderna i, kao i s miokarditisom, veze sa perikarditisom se još istražuju. Veruje se da je uzrokovan istim mehanizmom, preterano aktivnim imunološkim odgovorom koji napada tanku membranu.

Nakon prve doze Moderne, postojao je i 3,78 puta veći rizik od stanja zvanog Akutni diseminovani encefalomijelitis (ADEM), koje izaziva oticanje mozga i kičmene moždine što oštećuje zaštitni omotač nervnih vlakana. Sedam slučajeva ADEM-a dogodilo se i nakon vakcinacije sa Pfizer-BioNTech vakcinom, što je premašilo očekivani broj od dva slučaja. U studiji je razmatrano skoro 190 miliona slučajeva.

Studija je takođe otkrila da je nakon dobijanja prve doze AstraZeneca vakcine, postojao 1,9 odnosno 3,9 puta veći rizik od transverzalnog mijelitisa i ADEM-a, respektivno.

Belova paraliza, koja uzrokuje privremenu slabost ili paralizu mišića na jednoj strani lica, imala je povećanu šansu od 1,05 nakon prve doze vakcine Pfizer. Takođe je postojao 1,3 do 1,4 puta veći rizik od napada nakon prve i druge doze vakcine Moderna, kao i četvrte doze vakcine Pfizer.

Istraživači su ovom nalazu dodali veliko upozorenje: „Šanse za neurološki događaj nakon akutne infekcije SARS-CoV-2 bile su do 617 puta veće nego nakon vakcinacije protiv kovida, što sugeriše da su koristi od vakcinacije znatno veće od rizika.“

Nakon prve doze AstraZeneca vakcine, postojao je 3,2 puta veći rizik od tromboze cerebralnih venskih sinusa nego što je bilo očekivano. Rizici posle prve, odnosno druge doze Pfizer vakcine bili su 1,49 i 1,25 puta veći. U pitanju je retko, ali ozbiljno stanje koje karakteriše stvaranje krvnih ugrušaka u venskim sinusima mozga. Ukupno se očekivao 21 slučaj, dok je uočeno 69.

Takođe nakon prve doze AstraZeneca vakcine, postojao je 1,07 puta veći rizik od trombocitopenije, stanja koje karakteriše manji broj trombocita u krvi od normalnog.

Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Vaccine.