Mnogi i ne znaju koja im je krvna grupa, a ta informacija nekada je ključna ako vam jednog dana zatreba hitna transfuzija ili ako budete u prilici da nekome date krv.
Krvna grupa je nasledna i nepromenjiva i može da utiče na ceo naš život. Zato je jako važno da zapamtite koja je vaša – ne samo da biste bolje upoznali svoje telo, već bi taj podatak mogao da vam spase život ili vam pomogne da spasite nečiji.
Postoji više krvnih grupa: A, B, AB i 0. Uz krvnu grupu treba odrediti da li je ona pozitivna ili negativna, odnosno ima li uz sebe znak – ili +, a to se određuje preko Rh (Rhesus) faktora. Tako postoji ukupno osam krvnih grupa: A+, A-, B+, B-, AB+, AB-, 0+ i 0-.
Kada dođe do potrebe za transfuzijom, ključno je znati koju krvnu grupu imate jer primanje nepodudarne krvi može biti pogubno.
U nastavku pogledajte koje kombinacije „rade“.
– krvna grupa A- može primiti samo A- i 0-
– krvna grupa A+ može primiti samo A-, A+, 0- i 0+
– krvna grupa B- može primiti krvnu grupu B- i 0-
– krvna grupa B+ može primiti B-, B+, 0- i 0+
– krvna grupa AB- može primiti A-, B-, AB- i 0-
– krvna grupa AB+ može primiti sve krvne grupe (A-, A+, B-, B+, AB-, AB+, 0-, 0+)
– krvna grupa 0- može primiti samo 0-
– krvna grupa 0+ može primiti 0- i 0+
Poznavanje krvne grupe može biti od velike pomoći u razumevanju reakcije tela na određenu hranu, kojim biste bolestima mogli da budete skloni, kako reagujete na stres, kako starite i još puno toga. Dakle, krvna grupa može vam služiti kao “navigacijski alat“ u određivanju toga šta je dobro, a šta loše za vas.
Istraživanja su pokazala da kod ljudi s određenom krvnom grupom postoji veći rizik od određenih bolesti. Kod osoba s krvnom grupom 0 postoji manji rizik od srčanih bolesti, ali veći rizik od pojave čira na želucu. Osobe s krvnom grupom A imaju veći rizik od mikrobnih infekcija, a kod osoba s krvnim grupama AB i B zabeležen je veći rizik od bolesti povezanih sa pankreasom.
Ako ne znate koja ste krvna grupa, barem na nekom medicinskom dokumentu koje ste imali tokom odrastanja, naći ćete taj podatak. U slučaju da ni vaši roditelji ne znaju koja ste krvna grupa, to možete saznati jednostavnim vađenjem krvi.
Možete to obaviti kod svog porodičnog lekara ili u laboratoriji. Uzorak krvi za određivanje krvne grupe uzima se iz vene, dakle postupak je kao kod normalnog vađenja krvi za analize. Ako ipak ne želite da ‘protraćite’ izvađenu krv u svrhu testiranja za krvnu grupu, možete da odete da dobrovoljno date krv – prilikom donacije krvi moraju da se naprave mnogi testovi, a jedan od njih je test za krvnu grupu. Tada ćete dobiti od karticu davalaca krvi i znaćete koju krvnu grupu imate.
Za one koji imaju strah od igle preporučuje se test pljuvačke. Ova metoda koristi se iz razloga što oko 80 posto ljudi u pljuvačke ima antigene koje nose u krvi pa je i iz toga moguće zaključiti kojoj krvnoj grupi pripadate, navodi N1 Zagreb.