3
Svaka osma žena u Srbiji tokom svog života oboli od karcinoma dojke, a u trenutku postavljanja dijagnoze gotovo četvrtini njih se dijagnostikuje bolest u odmaklom stadijumu. Dr Ivana Kostadinović objašnjava na šta treba obratiti pažnju kod samopregleda i koji su sve značajni faktori rizika.
Stopa obolevanja od ove bolesti u našoj zemlji je veoma visoka, što nas stavlja na neslavno drugo mesto u Evropi. Ipak, statistika pokazuje da je ova bolest izlečiva u 90 odsto slučajeva ukoliko se otkrije na vreme. Upravo zato, prema rečima dr Ivane Kostadinović, specijaliste radiologije, za rano postavljanje dijagnoze i uspešno lečenje ključni su samostalni i preventivni pregledi dojki.
„Samopregled dojki svaka žena treba da radi jednom mesečno. Kod žena koje imaju menstruaciju pregled se radi odmah po završetku, od sedmog do dvanaestog dana ciklusa. Prilikom samopregleda važno je obratiti pažnju na simetričnost dojki i izgled kože, ali i na eventualnu pojavu crvenila, neravnina i sekrecije“, istakla je dr Kostadinović na online vebinaru povodom obeležavanja meseca borbe protiv raka dojke na temu „Dijagnostika dojke juče, danas i sutra“ koji je okupio veliki broj žena.
Među najčešćim simptomima koji ukazuju na oboljenje od karcinoma dojki jesu otvrdnuće koje je često bezbolno, zatim grudvice, promene oblika i veličine dojki, kao i iscedak iz bradavice i naboranost kože, poznata i kao takozvana pomorandžina kora.
„Žene često zakasne na prve preglede baš iz razloga što ih ništa ne boli. To je velika greška, jer upravo one najgore, zloćudne promene uglavnom ne izazivaju bol ili nas bole u već poprilično odmaklom stadijumu bolesti. Koliko je ova bolest učestala govori i podatak da svakog dana u našoj zemlji čak 13 žena dobije dijagnozu karcinoma dojke, što je brojka koja sama po sebi naglašava važnost prevencije i vođenja računa“, dodaje dr Kostadinović.
Konzumiranje cigareta i alkohola, ali i gojaznost spadaju u opšte faktore rizika kada je reč o ovoj bolesti. Pored toga, porodična anamneza i kasna trudnoća takođe mogu biti uzroci nastanka raka dojke. Takođe, žene koje u svojoj porodici imaju bliskog srodnika po majčinoj liniji, koji je oboleo od karcinoma, imaju dvostruko veći rizik da obole. Kod njih prva mamografija treba da se uradi u godinama kada je žena barem deset godina mlađa nego što je bio blizak srodnik u trenutku obolevanja. Dodatni visoki faktori rizika su i rađanje nakon 30. godine, rana prva menstruacija i kasna menopauza.
Ukoliko se primete neke promene na dojci, prvi i obavezan korak je javljanje lekaru, koji će odrediti potrebnu vrstu pregleda. Najčešće je to ultrazvuk, koji, u ovoj fazi, iz više razloga predstavlja najpraktičnije rešenje.
Pročitajte još:
„Ultrazvuk dojki predstavlja veoma dostupnu i jeftinu metodu koja nije štetna i uglavnom je preporučljiva mlađim ženama. Važan postupak prilikom ultrazvuka jeste pregled pazušne jame, budući da se upravo na tom mestu mogu pritajiti tumori, ali i uvećane, patološki izmenjene limfne žlezde. Ipak, ukoliko se sumnja da se radi o malignom tumoru, pacijent se dalje upućuje na mamografiju“, otkriva dr Kostadinović.
Mamografija predstavlja zlatni standard u ranom otkrivanju karcinoma dojke i najčešće se radi kod žena starijih od 40 godina.
„Mamografija je manje dostupna od ultrazvučnog pregleda i prilikom nje se upotrebljava rendgensko zračenje, ali korist koju imamo od mamogrofskog snimanja je višestruka, a benefit ogroman u odnosu na rizik, koji je praktično nikakav. Važno je naglasiti da neželjeni efekti prilikom ovog pregleda ne postoje. S druge strane, magnetnu rezonancu treba raditi usled nemogućnosti dijagnostifikovanja pomoću ultrazvuka i mamografije, a ukoliko postoji visoka klinička sumnja da karcinom postoji“, zaključuje dr Kostadinović.
***
Bonus video: Joga za bolove tokom ciklusa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
