0
Mnogi ne znaju da im neke, naizgled zdrave svakodnevne navike mogu naneti ozbiljnu štetu.
Treba piti dosta vode, vežbati, voditi računa o ishrani, ali – ukoliko se pretera, svaka od tih zdravih navika mogla bi da vam napravi problem.
Prekomerno ispijanje vode može da dovede do opasnog stanja zvanog hiponatremija, pri kom dolazi do niskog nivoa natrijuma u krvi.
„Bubrezi mogu da izluče i do 28 litara tečnosti dnevno, ali samo nešto više od litra na sat“, kaže dr Kristina Lang.
„Prekomerno ispijanje vode može da dovede do intoksikacije vodom i neravnoteže elektrolita. To može da dovede do opasnih kretanja tečnosti u telu, a posebno u mozak. Ako pijete više od onoga što bubrezi mogu da izluče, možete da doživite oticanje mozga (cerebralni edem), što može da bude smrtonosno“, objasnila je dr Lang.
Vežbanje do te mere da nanosite štetu vašem telu može da ima dugoročne posledice, kažu stručnjaci.
„Kada je vaše telo u treningu, dolazi do oštećenja ćelija“, kaže d. Dejvid A. Grener, kardiovaskularni hirurg i direktor hirurgije u „NYC Surgical Associatesu“.
„To je zato što trenirate u određenoj meri van svoje zone komfora, što dovodi do toga da se vaše telo prilagođava tome da postane jače. Dakle, neko vreme nakon vežbanja ćete osećati bol ili umor. Vašem telu tada treba vremena da se obnovi i postane jače. Ako svom telu izazovete značajnu količinu stresa dok ono nije imalo vremena da se oporavi, dolazi do takozvane pretreniranosti“, objasnio je dr Grener.
Nezdrava opsesija zdravom prehranom može da dovede do ozbiljnih poremećaja u ishrani, kažu stručnjaci.
Pročitajte još:
„Osobe s ortoreksijom posebno paze da jedu stvarno zdravu hranu, s nezdravom opsesijom kvalitetom te hrane“, kaže Teri Grifit, klinički koordinator u Centru za poremećaje ishranje pri „Sheppard Pratt“ koji se bavi mentalnim zdravljem.
„Na kraju ortoreksija može da ima teške posledice koje rezultiraju pothranjenošću i drugim ozbiljnim zdravstvenim implikacijama“, kaže stručnjak za poremećaje ishrane Lorin Smolar.
„Radi se o problemima sa velikom količinom dodataka ishrani – od vitamina, do minerala i probiotika“, kaže dr Piter Koen sa Harvarda.
On dalje kaže da to znači da proizvođač može na tržište da uvede sve u šta veruje da je bezbedno, nakon čega kreću testiranja FDA.
Moguće je da se na policama nađe nešto što nije bezbedno za konzumiranje, zbog toga je potrebno da budete oprezni, prenosi Eat This, Not That.
„Osobe koje imaju problem sa šećerom u krvi trebalo bi da razgovaraju salekarom pre pokušaja sprovođenja povremenog posta ili vremenski ograničenog konzumiranja hrane jer mogu da snize nivo glukoze u krvi, što znači da je potrebno prilagođavanje lekova kako bi se izbegla hipoglikemija tokom tog perioda“, kaže stručnjak za dijabetes dr Robert Ratner.
On dodaje da će „promene u obrascima ishrane na dnevnoj bazi takođe zahtevati prilagođavanje lekova kako bi se nivo glukoze održao u zdravom rasponu“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
