1
Student Stefan Aleksandar Knežev (20) godinama je imao epileptične napade koje je uzrokovao tumor na mozgu. Doktori su onda tumor otklonili, ali dok je Stefan bio budan, da mu ne bi oštetili centar za govor. Ovaj mladi student sada za portal Nova.rs priča kako je bilo razgovarati i šaliti se s lekarima dok mu izvode operaciju na mozgu, a on svestan svega.
„Taj trenutak kad su me poveli u salu bio je kao u onoj seriji Uvod u anatomiju – vidim svetla, ulazim u salu, stavljaju mi anesteziju i – gasim se. Onda, malo nakon početka operacije, lekari me bude jer su morali da budu sigurni da mi neće oštetiti centar za govor dok vade tumor. A to su mogli da provere samo ako sam budan“, priča Stefan za portal Nova.rs.
Pročitajte još:
Ovaj zahvat većini deluje zaista filmski, ali naši lekari s tim uveliko imaju iskustva, pa im se Stefan zato prepustio prilično miran, s obzirom na sve. Naravno, prvo je bio prestravljen jer nije mogao ni da zamisli kako je uopšte moguće da ti neko nešto radi po mozgu dok si svestan svega i budan. Onda su mu lekari pokazali kako se to radi po svetu.
„To mi je prvo bilo zastrašujuće, ali kada su mi sve predočili i kazali da posle više najverovatnije neću imati napade, da neću zavisiti od dobre volje drugih kad padnem na ulici, presekao sam i odlučio se za operaciju“.
Stefan se seća i kako je zapravo izgledao taj zahvat, kada je oko sat vremena doslovno razgovarao sa lekarima za vreme operacije.
„Oko mene su bili lekari i tehničari. Dr Aleksandar Ristić mi je pokazivao slike sa predmetima, koje je trebalo da prepoznam i izgovorim njihovo ime. Pritom, on i dr Vladimir Baščarević su komunicirali međusobno, pa sam i ja pričao opušteno da ne bi bilo da samo oni govore na njihovom medicinskom jeziku. A šalio sam se i sa anesteziologom da su oni najbolji ljudi i da imaju najbolje lekove. Dobro, možda nisam skroz bio sav svoj“, smeje se Stefan.
Pročitajte još:
Međutim, pre svega toga nije bilo mnogo razloga za smeh.
Prvi epileptični napad Stefan je doživeo u trećem razredu srednje škole, krajem 2018. godine, na školskoj ekskurziji u Austriji. Tada su mu urađene prve analize, a po povratku u Srbiju, nakon sledećeg napada i otežanog govora, dijagnostikovana mu je epilepsija. Otkako mu je postavljena dijagnoza, Stefanova majka je imala instaliranu aplikaciju za praćenje njegovog kretanja, da bi mogla da vidi kada negde ode ukoliko se dugo ne pomera sa jednog mesta, da nije slučajno imao napad i pao negde.
Od trenutka kad mu je bolest dijagnostikovana, Stefan i njegova porodica saplitali su se na raznim preprekama i redovno se suočavali sa strahom okruženja koje ne zna kako da reaguje kada osobe doživljavaju epi napade. Osetili su na svojoj koži kako izgleda zbog bolesti biti otuđen od svih.
„Kad sam saznao da imam epilepsiju, činilo mi se kao da sam pao s Marsa i tako sam i živeo sve do operacije. Bio sam u šoku kad su mi rekli da će da mi rade operaciju na mozgu dok sam budan. Nisam ni znao da se te operacije izvode kod nas. Onda sam saznao da su naši doktori Ristić i Baščarević maheri u tome, kazali su mi da su velike šanse da se rešim i epilepsije i lekova i bio sam siguran u uspešnost. Loše prognoze nisu bile opcija“, kaže Stefan.
Nakon izvedenog zahvata, od oktobra 2020, nije imao epileptične napade i u toku naredne dve godine terapija lekovima protiv epilepsije će mu se postepeno smanjivati, dok bi nakon dve godine trebalo u potpunosti da se ukine.
O Stefanu je snimljen dokumentarni film „Sanjao sam u boji“ koji prati njegovu priču od prvog epileptičnog napada do operativnog zahvata na Klinici za neurohirurgiju i neurologiju, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
U Srbiji trenutno ima oko 70 hiljada obolelih od epilepsije, a jedan procenat pacijenata su kandidati za ovakav operativni zahvat.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
