Magnetna pokazala na šest primera šta se dešava u mozgu ljudi koji imaju depresiju

Analiza moždane aktivnosti tokom odmora i tokom obavljanja specifičnih zadataka među velikom grupom ljudi sa depresijom i anksioznošću identifikovala je šest različitih tipova obrazaca moždane aktivnosti, simptoma i odgovora na lečenje.

Tim iz SAD-a i Australije koji je sproveo studiju je takođe odredio tretmane za koje je veća verovatnoća da će delovati. To znači da bi lekari potencijalno mogli da uporede pacijente sa najboljim terapijama na osnovu toga kako njihov mozak funkcioniše.

Istraživači su proučavali 801. učesnika, uglavnom bez lekova, kojima je dijagnostikovan veliki depresivni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj ili posttraumatski stresni poremećaj, ili njihova kombinacija. Uključili su i 137 lica bez uslova kao kontrole.

Funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI) mozga je korišćena da bi se postigla 41 mera aktivacije i povezivanja za svakog učesnika, fokusirajući se na šest moždanih kola za koje je poznato da igraju ulogu u depresiji. Skeniranje je sprovedeno dok su učesnici mirovali, a zatim kao odgovor na zadatke koji uključuju spoznaju i emocije.

Mašinsko učenje je korišćeno da grupiše one sa depresijom i anksioznošću u šest tipova na osnovu specifičnih moždanih puteva koji su preaktivni ili nedovoljno aktivni, u odnosu jedni na druge i učesnike u kontroli.

„Prema našim saznanjima, ovo je prvi put da smo uspeli da pokažemo da se depresija može objasniti različitim poremećajima u funkcionisanju mozga“, kaže stariji autor Lini Viliams, psihijatar i bihejvioralni naučnik sa Univerziteta Stanford.

Tim je zatim nasumično dodelio 250 učesnika da prime jedan od tri antidepresiva ili da se uključe u terapiju razgovorom. Antidepresiv venlafaksin je najbolje radio na jednom podtipu: ljudima čiji su kognitivni regioni mozga bili preaktivni.

Terapija razgovorom je bolje funkcionisala za ljude koji su imali više aktivnosti u delovima mozga povezanim sa depresijom i rešavanjem problema. Oni sa niskom aktivnošću u oblasti pažnje, s druge strane, imali su manje koristi od terapije razgovorom, što možda sugeriše da mogu više da dobiju lečem lekovima.

„Da bismo zaista pomerili polje ka preciznoj psihijatriji, moramo da identifikujemo tretmane koji će najverovatnije biti efikasni za pacijente i da ih navedemo na taj tretman što je pre moguće“, kaže naučnik za javno zdravlje Jun Ma sa Univerziteta u Ilinoisu.

2023. godine, ljudi iz tima identifikovali su novi kognitivni biotip depresije, koji pogađa 27 posto ljudi sa velikim depresivnim poremećajem. Antidepresivi koji ciljaju na serotonin često ne utiču na kognitivne deficite – u pažnji, pamćenju i samokontroli.

Depresija je složena, kao i faktori koji joj doprinose. Može potrajati mnogo vremena da oni koji imaju pristup lečenju pronađu onaj koji deluje, ako to ikada učine. Dakle, svaki korak ka efikasnijem, personalizovanijem pristupu je koristan, piše ScienceAlert.

„Veoma je frustrirajuće raditi na polju depresije i nemati bolju alternativu ovom pristupu koji odgovara svima“, kaže Vilijams. „Cilj našeg rada je da shvatimo kako to možemo da ispravimo prvi put.